Nekada sam bio gejmer, a onda sam dobio strelu u koleno

        Pozdrav svima! Kao što vidite ne samo da imamo novi blogopost već i ceo novi blog, hel jea! Odlučio sam da teme o gejmingu izdvojim u poseban blog, i da ga ne mešam sa onim "političkim" jer nekako dosta mračnih tema se tamo provlači i onda uglavim neku temu o nekim veselim stvarima kao što je gejming i onda prosto imam osećaj da joj nije tu mesto... Sa druge strane imam jednu ludu ideju za "onaj" blog, ali neću još ništa da otkrivam jer je sve još uvek u "fazi izrade". Strpite se malo, biće to super (u je ovo pričam kao da imam dve hiljade čitalaca, a ne jedva dve stotine :D )

        Tema koja mi je pala na pamed danas je nešto slično jednoj od prvih gaming tema na onom blogu gde sam naveo svojih top 10 igara ikada. Ta lista se manje-više nije promenila, ali se promenilo moje shvatanje igranja uopšte. Obzirom da sve manje i manje vremena imam za igranje, mada i dalje posvećujem poprilično istog igranju, moram daleko više da biram šta i kako ću igrati (ako ću uopšte).

       Ovaj blogopost je namenjen igrama koje sam igrao u poslednjih par godina i koje su na mene ostavile jak utisak. Pričaću malo o njima, i šta je to što me je oduševilo dovoljno da pišem o tome. Pre svega moram da napomenem da u poslednje vreme (3-4 godine recimo) jedino igranje koje upražnjavam je zapravo multiplayer igranje. Zabava samo sa računarom je odavno prestala da mi bude zanimljiva, prosto sam prerastao to, i sada mi igrice imaju draž jedino ako ih igram sa (ili protiv) živim stvorovima. U tom momentu samo igranje dobija neki takmičarski duh, a ta želja za dokazivanjem i takmičenjem je veoma jaka kod mene i mislim da je zapravo to ono što me drži da i dan-danas, kao mator konj skoro svakog dana posvetim u proseku oko dva sata igranju... Nije to malo!

        Nego, bez daljeg okolišanja krećem sa prvom igrom iz današnje teme:

       
        Da, Guild Wars je u pitanju. Igrica koja mi je zaista oduzela sate i sate i sate i sate.... I posebno mi je draga zato što je to moj prvi (i jedini) MMO naslov koji sam igrao. Sam koncept igre me je oduševio, jer ostavlja igraču mogućnost da sam izabere svoj tempo i način igranja. Ko hoće da grinda za parama, skupim predmetima i titulama - može da to radi. Ko hoće da bude casual igrač i da se igra povremeno sa društvom, može i to bez problema. Igra me je oduševila jer se u samoj igri zapravo najviše vrednuje veština igrača, a ne predmeti koje poseduješ. Vrlo brzo u igri dođeš do najjačih predmeta za svoju klasu (po statsima), i od tog momenta sve zavisi isključivo od tebe, a ne od toga šta imaš u posedu. Za igrače koji vole kooperativnu stranu igre (PvE), tu su razni dungeoni i speedclear varijante koje uz dobar teamspeak kanal mogu biti zaista uživanje za igranje. Za casual igrače du su dugačke i obimne kampanje, koje je opet moguće i skratiti ako vam se žuri da otključate neku oblast sa nekim od heroja... Što se PvP dela tiče, igra ima zaista fantastičan kompetetivan koncept. Postoje različite vrste bitaka, tako da ima za svakog po nešto. Jedino što je loše, ali to je problem u svakoj PvP timskoj igrici jeste što se vremenom pojavi sindrom elitizma, pa onda ako niste visoko rangirani u nekom segmentu igre jako je teško da nađete ekipu za igranje (niko neće da vas primi), i onda upadate u začarani krug. Ne možete da nađete ekipu jer niko neće da vas primi bez ranka, a ne možete da steknete rank jer ne igrate, a ne igrate jer ne možete da nađete ekipu jer niko neće da vas primi.... A visoko rankirane ekipe prosto gaze sve one iole slabije organizovane. Jedino gde je postojao dobar (koliko toliko) matchmaker su bile GvG (guild versus guild) bitke, ali na žalost nikada nisam bio duže vreme u GvG orijentisanoj gildi, te sam odigrao svega 10ak ovih mečeva. Veoma je zanimljivo, ali bez uigrane ekipe si samo topovsko meso, ništa više.

       Ova igra je i dalje veoma aktivna, mada mi se čini da umire polako. A kako i ne bi nakon toliko godina (6 ili 7 ako se ne varam). Kreatori igre su se nadali da će napraviti dobru igru, i prodati oko milion kopija iste... prodali su preko 6 miliona! Trenutno se pravi drugi deo Guild Warsa, i jedva čekam da se isti pojavi. Prema nekim pričama i pričicama, kraj juna meseca je otprilike kako mnogi ciljaju da će izaći, mada ja lično čisto sumnjam jer to je leto i to je najgori period za izlaženje neke igre. Mnogo se plašim da će se igra pojaviti na tržištu tek na jesen ove godine, ili pak pred kraj godine. Pojavljivanje početkom leta bi moglo žešće da utiče na hype oko igre, jer to nije period kada se kupuju igrice, već kada se kupuju aranžmani za letovanje. Nadam se da nisam u pravu.

        Starcraft 2 je igra na koju se čeka ja mislim duže od 10 godina (dobro ne baš, ali prošlo je 12 godina od izlaska prvog do izlaska drugog dela). Igra koja se našla na drugom mestu moje liste večitih. Igra koja ima najbolji 1v1 multiplayer ikada napravljen. Igra koja je među najprofitabilnijim esportovima za profesionalne igrače, kao i jedan od najgledanijih esportova. Ova igra ima mnogo "naj" epiteta, a kako i ne bi? Zaista je fantastična. Sada treba da vam pričam šta me je to oduševilo kod ove igre, ali ne znam odakle da počnem. Mislim da u proteklih 5 godina ni jedna igrica koju sam igrao nije ostavila ni približno toliko jak utisak na mene kao ova. Sama kampanja je prelaka i možda malo bljutava, ali cela priča je manje-više očekivana. Igru nisam kupio radi kampanje da budem iskren :). Zbog SC2 sam počeo ozbiljnije da pratim esport scenu, i da igrice posmatram na malo drugačiji način. Kada sam kupio igru, bacio sam se baš u ozbiljnije igranje i jako brzo sam napredovao, jer sam baš dosta vremena posvetio igranju. A onda je došao period ispita i nedostatka vremena, i napravio sam pauzu od jedno 2-3 meseca, pa sam se vratio u igru. Neverovatno kako su me gazili igrači ranga daleko nižeg od mene. Oni su napredovali, ja nisam. Pošto je igra relativno nova, gornji prag veštine ni približno nije postignut, i igrači globalno napreduju veoma brzo. Problem je u tome što, ako ne igraš redovno i ne napreduješ istim tempom kao i ostali igrači - zapravo nazaduješ. Zbog toga sam (za sada) i odustao od igranja SC2. Jednostavno nemam vremena da se takmičim sa nekim klincima koji spavaju na Battle.net-u :). Najozbiljnije što se tiče posvećenosti igranju ove igre je bio turnir u Novom Sadu na kome sam učestvovao i stigao do četvrt finala (od 30ak učesnika ja mislim), što je bio veoma dobar rezultat obzirom na to kakva je konkurencija bila. Bilo je dosta zaista profesionalnih igrača na tom turniru, kao i Beastyqt koji je među boljima u Evropi!

         Wings of Liberty je inače samo prvi "deo" SC2, i on je okrenut ka terranskoj rasi. Očekuju se još dve ekspanzije igre, okrenutu svakoj od preostalih rasa (Zerg i Protoss) i svaka će doneti promene u mehanici igre, nove jedinice itd. Prva od dve ekspanzije se očekuje veoma uskoro, ali kada - nemam pojma. Nisam pratio vesti duže vreme iskreno.

         Skyrim je single player igra koja se našla na ovom spisku, ali ne kao igra koja me je oduševila, već naprotiv! Igra koja me je duboko razočarala! Toliko je bilo priče o istoj, toliko dugo najavljivana, toliko oduševljenja od igrača širom sveta od početka igranja (među kojima sam bio i ja)... i onda, puf! Ništa, sve je splasnulo kao balon veoma brzo. I baš iz Skyrima je ova pošalica sa naslova teme. Verovatno znate već priču, ali ako slučajno ne znate, potražite na YouTube "arrow to the knee" i pogledajte neke od snimaka, smejaćete se.
        Tehnički, igra je fantastična! Grafika fenomenalna, mogućnosti ogromne, Skyrim svet je enorman i ono sve što može da se istraži je baš baš veliko, ALI... igra ima dosta velikih "ali" problema. Recimo Skyrim je jedna od prvih igara u kojoj možete da se makljate sa zmajevima, i da to zaista liči kao na pravo makljanje sa zmajevima. Ali onda dođete u situaciju da vam se svako malo pojavljuju zmajevi, i da ih ubijate levom rukom dok desnom listate novine i čitate iste. Posle par borbi, postaju veoma predvidivi. Često se pojavljuju kada ih najmanje želite, u smislu trčite da završite neki quest, idete do određene lokacije na mapi, i ono niotkuda zmaj vas napadne.. ma daaaaaaaaaj... Veštačka inteligencija je idiotizam u igri. Pogledajte samo ovaj snimak :

 

        Takvih i sličnih nebuloza u igrici ima do besvesti. Takođe, dizajneri su pljunuli u lice svim PC igračima sa debilnim meniem koji je napravljen za konzole. I prava je muka manipulisati stvarima u inventaru, birati oružje, oklope magije... Interfejs je užas! Praviti RPG igru za konzole je zaista vređanje ljudske inteligencije. Takođe mi se desilo recimo da sam kao nagradu za neki quest dobio konja koji je neuništiv. Sve je to ok, ali kada god uđem u neku borbu na otvorenom, svi protivnici prvo napadaju prokletog konja (pa i zmajevi). I onda dok oni lepo tuku konja (koji je neuništiv) ja pobijem sve protivnike bez da me iko i pogleda dok ih mlatim. A što je najgore, konja ne možeš da se otarasiš nikako! Ne možeš da ga prodaš, ne možeš da ga ubiješ, prati te kao verno pseto. Ovde sam uradio uninstall. Džabe ti najlepši i najveći virtuelni svet ikada napravljen, kada ga napraviš sa nula logike. Zdravo, doviđenja.

        Sledeća igra me je držala jako kratko. Možda 2-3 nedelje svega, ali bilo je zanimljivo. Sakupiš se sa još 3 drugara i tamaniš zombije :) . Postoje različiti nivoi težine, i neki su zaista izazov! Igra nije ni malo laka, ali joj fali element horora kome sam se nadao. Opet, za razbibrigu je zaista super, pa je zaslužila mesto ovde, mada veoma kratak pasus će dobiti. :)

        Igra koju sam ranije daaaavno baš dosta igrao, pre neki dan sam prvi put pokušao multiplayer da je igram. Verovali ili ne zaista je zanimljiva. Posebna prednost je to što je igra veoma slow-paced, pa možeš da radiš nešto drugo, da ćaskaš sa drugarom dok igraš ovo. A opet, igra je veoma kompleksna pa su mogućnosti neograničene, i igra ima ogroman replay vrednost. Dosta dobro za opuštanje u sitne sate, nakon napornog dana i pred spavanje. Topla preporuka da probate ovo sa nekim da otpikate, vrlo lako se namešta multiplayer i radi (skoro) savršeno.

    DoTA i DoTA2, igre koje najviše igram u poslednje vreme. Ozbiljnije me je društvo uvuklo u Dotu pre možda 2-3 meseca, i onda sam se posebno zarazio kada sam dobio beta ključ za Dotu 2. Dota je isto jedan veoma razvijen esport, i jedan od zanimljivijih za praćenje. Već sam pisao dosta o ovoj igri, tako da se ne bih zadržavao na detaljima, ali ono što me je zaista oduševilo kod ove igre jeste ta raznovrsnost koju igra nudi, iako se uvek igra na jednoj te istoj mapi. Prosto paradoksalno, ali tako je. Stvar je u tome što je igra dosta kompleksna, i nudi ogromne mogućnosti izbora u svakom smislu. Od izbora heroja, do rasporeda istih na mapi, do kombinacija saveznika i protivnika pa onda skill buildova, item buildova i naravno veštine samih igrača. Rekao sam na prošlom blogopostu, ponavljam ovde, dve ekipe (sličnih veština) da odigraju dva meča pa čak i da izaberu identične heroje u oba, mečevi će verovatno biti veoma veoma različiti jedan od drugog. Ta raznovrsnost i ogromna mogućnost izbora je ono što ovoj igri daje neograničeni replay value, a ako imaš iole organizovan tim onda postaje prava zabava, gde jedna partija može da traje preko sat vremena i da se do samog kraja ne zna ko pobeđuje. Ali čak i ako nemaš ekipu, pub partije isto mogu biti veoma zanimljive ako su iole guste, tj. ako jedan tim ne dominira.

        Eto toliko za danas. Moguće je da ću blog delimično posvetiti samoj Doti2 sa opisima heroja, zanimljivim strategijama itd. Definitivno neću sada praviti neke "vodiče" šta i kako, jer toga ima baš dosta na netu, već ću možda postaviti neke svoje zanimljive poteze, alternativne strategije i slično. Preporučujem svima koje iole zanimaju RPG i strateške igre da probaju dotu/dotu2 ako nisu do sada. Igra je veoma veoma zarazna!