Dota 2 skill build saveti za nubove

        Pozdrav nube. Da da, bez ljutnje, ali nub si. Nisam ni ja mnogo bolji da se razumemo, ali sam ipak dovoljno bolji da mogu tebi da napišem da si nub :). Šalu na stranu, hajde pokušaću da budem ozbiljan ostatak teksta.

        U poslednjih par nedelja, dosta igram Dotu 2 (ponovo), i upoznao sam dosta drugih igrača, što domaćih što stranih, i video sam da previše igrača pravi identične greške i shvatio sam da je tako zapravo u većini slučajeva, te sam odlučio da napišem još jedan mini-guide za neke osnovne stvari.

       Najbolji guide koji sam ikada pročitao je ovaj: Welcome to Dota, you suck! . Taj guide je napisao jedan od najpoznatijih Dota 2 castera trenutno, Purge (Kevin mu je pravo ime). Na srpskom jeziku nisam uspeo da nađem odgovarajući guide koji pokriva neke od stavki koje želim da objasnim, te ću sam napisati jedan.

     Ponavljam: ne tvrdim da sam neko preterano mudo za Dotu, niti tvrdim da najbolje pišem guidove od svih, ali garantujem da, ako poslušate savete koje ovde budem dao - napredovaćete daleko daleko brže nego da se držite svojih nekih ideja koje vrlo često nemaju ni logiku a kamo li primenu.

     Hajdemo malo back to basics. Svaki heroj ima 3 atributa (Strength, Agility i Intelligence), i svakom od heroja je jedan od tih atributa primarni. Rastom Strength-a raste broj hit poena (zdravlje po srpski), regeneracija zdravlja po jedinici vremena kao i damage (šteta) koji nanose heroji ukoliko im je to primarni atribut.  Rastom agility raste armor (oklop - zaštita od fizičkih napada), attack speed (brzina napada) i šteta kod heroja kojima je to primarni atribut, i na kraju rastom inteligencije, raste broj mana poena, regeneracija mane kao i šteta kod int heroja. Ok, da li je sada jasno zašto su agility heroji u 90% slučajeva carry? Što im više raste agility, oni dobijaju i "preživljivost", i štetu i brzinu napada, što značajno povećava nanetu štetu u jedinici vremena.

    Šta još carry heroje čini tako jakima late game? Uglavnom jedan ili više pasivnih skillova koji rade na procenat ili zavise od primarnog atributa. Ti skillovi skaliraju eksponencijalno. Što je heroj jači, to je i veći benefit od tog skilla. Evo uzmimo jednog veoma popularnog pub carry heroja: Lifestealer. Pasivni skill feast koji prilikom svakog udarca krade procenat od trenutnog zdravlja protivnika. Jasno je da, early game, kada protivnici imaju 400-600 zdravlja (neki str. heroji imaju više, ali malo ih ima), na četvrtom nivou, feast će uzeti 28-42 zdravlja, dok late, kada protivnici recimo imaju oko 2000 zdravlja (kako ko naravno), lifestealer će krasti i 140 zdravlja po udarcu. Zato je on counter za tenk heroje (pudge, axe itd.). Naravno, late game i attack speed ulazi u računicu.

   Evo još jednog primera isto kod popularnog heroja, koga baš baš vole ljudi da igraju: Drow Ranger. Njen treći skill (koji formalno od poslednjeg patcha nije pasivan, ali računajte da jeste pasivan, razlika je samo u tome da li deluje na kripove ili ne) radi tako što procenat od njenog agility dodaje kao bonus damage. Njen ulti je prosto bonus na njen primarni atribut: agility. Ta dva skilla se savršeno slažu (čak i previše ja bih rekao, jer heroj jako brzo postane nezaustavljiv). Ali koja je poenta uzeti ovaj skill na prva četiri nivoa heroja? Svi heroji imaju niske atribute u početku, i povećavaju ih nivoima i predmetima. Najranije kada mogu da opravdam uzimanje precision aure kod Traxes je na nivou 5, jer se već na sledećem nivou dobija bonus od 20 agility, i 40 kada nema protivničkih heroja u blizini. Tada se tek oseća ta razlika u šteti koju ona pravi. Do tada, daleko je bolje uzeti što više nivoa ledene strele zbog usporavanja koje je fiksno, i barem jedan nivo silence za slučaj nužde. Plus, kada manuelno okidate ledenu strelu ne privlačite kripove na sebe, te možete tući po protivnicima iz staze neometano. Bolje je uzeti i statse, nego pasivnu na tom nivou jer se statsi late game savršeno skaliraju sa precision aurom. Early game je to bačen skill poen.

    Ljudi ne shvataju tu razliku u skillovima, pa čak ni u herojima. Ne shvataju zašto su neki heroji support a neki carry. Najviše volim kada mi ljudi igraju intelligence heroje kao carry, a postoje samo 2 int heroja koji mogu da prođu i to kao semi carry. Prvi je Silencer, koji je inače imba posle poslednjeg patcha, i nadam se da će da ga oslabe na razumnu meru, a drugi je Invoker, ali i on nije čak ni klasičan semi-carry (kao Bounty Hunter na primer), već je više teamfight, initiator i counter initiator. I njemu efektnost opada kako se partija produžava. Neki ljudi bi možda dodali i Outworlda na tu listu, ali opet i njemu vremenom opada efektnost.

    Glavna razlika između carry i ne-carry heroja je ta funkcija efektnosti u partiji. Pravim carry herojima efektnost nikada ne opada već samo raste, i to uglavnom raste eksponencijalno. Ostali heroji imaju jedan period igre u kom briljiraju, kasnije su sve slabiji i slabiji u odnosu na carry.

    Hajde da uporedimo dva heroja. Evo dva po mnogo čemu slična: Drow Ranger i Windrunner.

     Pre svega, različit im je primarni atribut. Windrunner ne dobija preživljivost povećanjem svog primarnog atributa, ali dobija daleko veći mana pool koji joj dozvoljava da češće koristi skillove. Mana Traxes gotovo i da ne treba više od početne količine. Ono što dobija prirodnim rastom inteligencije je sasvim dovoljno. Windrunner ima disable skill, Drow ima usporavanje. Teško je porediti ova dva skilla, ali svakako su oba korisna celim tokom partije. Windrunner ima long range AOE nuke skill koji je čini veoma moćnom early i mid game. Drow to nema. Early game, Windrunner može da nanese daleko više štete protivnicima nego Drow! Ali to se drastično menja već kada Drow dobije ulti na 6. nivou. Windrunner ima jedan od najboljih escape mehanizama u igri, koji je veoma jednostavan za korišćenje. Jedino što je može staviti u ulogu nekog semi-semi-carry heroja je Windrunner ulti koji, u kombinaciji sa nekim dobrim dmg. itemom (MKB na primer) može biti zanimljiv zbog mini bash mogućnosti. Ali malo ko će da dozvoli da relativno krhk heroj stoji 20 sekundi i puni ga sa max. attack speed. I šta se dešava sa ova dva heroja tokom partije? Pa Drow će biti sve jača i jača, dok će Windrunner dostići svoj vrhunac negde na osmom-devetom nivou, i tada će njena efikasnost početi da opada. Zbog toga, a i zbog njne preživljivosti, ona se obično gura sama da ide u tešku stazu protiv dva heroja kako bi što pre dostigla svoj maksimum koji može da pruži u partiji. Ukoliko se odigra dobro, Windrunner može dobiti solo stazu protiv dva jaka heroja. Drow nema šanse. Late game se očekuje od Drow da zasija i da donese pobedu za svoj tim, dok Windrunner ostaje da se nada da će pogoditi neki dobar shackle, i counter push sa powershot. Šteta koju ona nanosi late game je skoro pa zanemarljiva. Naravno, sve zavisi od partije do partije, ali ako pričamo o izjednačenom meču među igračima relativno sličnog ranga u Doti, ovo što pričam je sasvim izvesno.

   Evo još par primera od partija koje odigrah ovih dana. Dve partije za redom sam imao saigrače koji su birali Bounty Huntera i Skeleton Kinga. Skeleton king kao prvi skill razvija vampiric auru, koja daje life steal auru. To je tako pogrešno! Taj skill radi na procenat od nanete štete, a kako je naneta šteta minijaturna u početku, skill je potpuno beskoristan. Štaviše je štetan, jer i kripovi dobijaju life steal, te ćeš konstantno gurati svoju stazu u protivnički toranj gde nećeš moći ni da radiš last hit, ni da napadaš protivnike, a oni će moći nesmetano da farmaju. Leoric prvo treba da maxuje stun jer je to fiksirana količina štete koju nanosi, i ona je najjača early game. Kasnije je ta šteta zanemarljiva. I treba prvo da maxuje crit chance (treći skill) nadajući se srećnim kritikalima i možda ubistvu rano u partiji, ili pak statse! Sve, samo ne vampiric auru. To uzimaš tek kada krene faza guranja staza i rušenja protivničkih tornjeva. A to je uglavnom tamo posle osmog ili desetog minuta partije. Često i kasnije. Bounty hunter, slična priča, igrači maxuju jinadu prvu (bonus damage, koji opet radi na procenat), pri tome zanemarivajući šuriken (a što je najgore, i ja sam ovo radio). Šuriken na 4. nivou pravi 325 štete, i to je to. Što pre dođeš do toga da praviš 325 štete, to bolje. Maxovati Jinadu nema smisla. Možeš uzeti jedan nivo samo, da sebi blago olakšaš farm early game, toliko mogu da opravdam. Late game šuriken, što se štete tiče je skoro pa beskoristan. Dobar je samo kao mini stun, ali šteta late game treba da dolazi od itema, jinade itd.

   Kada levelujete heroja, razmišljajte logički. Prilagodite skill build stazi u kojoj ste, i protivnicima. Dogovorite se sa timom, ili barem sa saigračem iz staze, ako ne solirate, da li želite da pokušate rano ubistvo? Da li želite da gurate stazu, ili baš naprotiv - da žrtvujete toranj, radi više prostora za farm. Da li možda vi, ili saigrač može da solira protiv 2 protivnika u stazi, pa da se onaj drugi posveti džungli i pullovanju i tako i farmate i levelujete brže obojica u odnosu na njih? Koje ćete iteme praviti? Nema potrebe da obojica pravite arcane boots. A još gore da obojica pravite neke iteme koji se preklapaju kao što su ring of basilius. Ali pravilo koje uvek važi i u svakoj situaciji je to da skillovi koji rade na procenat se uvek razvijaju poslednji. Uvek, bez izuzetka!

   Toliko za sada, prerastao je ovo u poduži tekst. Sledeći put ću malo da pričam o itemima i buildovima. Zašto su neki itemi nono za neke heroje, i zašto neki heroji treba da idu na baš određene iteme, a zašto ne na neke druge.

    

Guild Wars 2 je stigao!

        Znači jebote!

     Da, u subotu ujutru, u 6:00 po našem vremenu pušteni su u rad serveri za Guild Wars 2, za one igrače koji su pre-purchase igru. Zvanično je trebalo da igra krene u 9:00 po našem vremenu, ali je već ranije bilo najavljeno da će pustiti servere u rad nešto ranije, verovatno nešto kao pred-stress test. Ja sam u to vreme uveliko spavao, ustao sam negde oko 9:40 to jutro, ali sam zato pre 9 već uveliko bio ulogovan u igru :) No lajfer do srži!

      Oni koji su želeli da sebi pokupe neka "cool" imena za karaktere su to uradili, pričaju ljudi sa Benchmark foruma kažu da su već u 6:00:10 (da, 10 sekundi) mnoga imena bila zauzeta. Tu pre svega mislim na imena poznatih junaka iz stripova/filmova/knjiga i slično. Probao sam da napravim Asura karaktera koji će se zvati Yoda, jer me neodoljivo podsećaju Asure na Yodu, ali šta da radim. Verovatno se još sto hiljada ljudi setilo isto toga. 

     Sama ideja da konačno pravim heroja koga mi neće izbrisati za par dana/sati je poprilično bila uzbudljiva. Kao što sam pričao ranije, krenuo sam sa human mesmerom, ali sam odmah napravio i dodatna 4 karaktera, jer sam već otprilike znao koje ću karaktere igrati, a i za godinu dana ću dobiti poklončiće :). Barem je tako bilo u GW1. 

      Nisam znao odakle da krenem. Hteo sam sve da radim i hteo sam odmah! Prilikom pravljenja heroja, prvo vas pita za rasu. Nakon toga vas pita za pol, pa zatim za klasu. Kada izaberete klasu, onda podešavate fizičke karakteristike svog heroja, i tu zaista do detalja možete prilagoditi izgled svog heroja, te se neće desiti, kao u GW1, da svetom šeta veliki broj klonova. Naravno, ovo zavisi od samih igrača, koliko budu želeli da utroše vremena u detalje oko samog fizičkog izgleda. Nakon toga, igra vam postavlja niz pitanja, koja će kasnije biti jako bitna za vašu ličnu priču kroz igru. Za human mesmera, pitali su me za poreklo (noble ili common), vrstu maske koju nosim na licu (3 izbora) i šta mi je najveće kajanje u životu (isto 3 izbora). 

        O čemu se zapravo ovde radi? Kreatori igre su se iz petnih žila trudili da prevaziđu klasičan problem koji ima većina MMO igara, a to je - igrač prelazi igru, ali se zapravo ništa ne menja u samom svetu. Bez obzira u kom je delu igre, sve je uvek isto, i misije koje se trebaju završiti do kraja su iste za sve. U GW2 to nikako nije slučaj. Lična priča za prelazak PvE dela igre je vezana samo i iskljčivo za vašeg heroja i ona je jedinstvena u tom smislu. Naravno, zbog velikog broja igrača, sigurno će postojati identične priče, ali sama priča ima baš puno grananja (ja sam završio oko 10% priče, i već sam imao barem 3-4 grananja) te će zaista postojati veliki broj različitih putanja za različite heroje. A što se tiče dela koji nije striktno vezan za svakog heroja ponaosob, već se odnosi na ceo svet Guild Warsa, tu su dinamički događaji. Oni mogu biti skoro pa bilo šta, od nekog malog okršaja između ljudi i žabolikih kreatura do ogromnih naleta kentaura na ljudska naselja i borbe sa ogromnim bossom koji je toliko veliki da ne može da stane na ekran. U ovim događajima kao igrač možete, ali ne morate učestvovati. Ukoliko uspete u eventu, svaki igrač će dobiti nagradu u zavisnosti od svog doprinosa ka pobedi (bronza, srebro i zlato). Ukoliko neuspete, posledice neuspeha ostaju barem neko vreme. Recimo ako pomenuti kentauri zauzmu neko naselje, igrači uopšte ne mogu da se teleportuju u blizinu tog naselja dok ne organizuju uspešan kontra napad i oteraju ih. Bez obzira da li učestvujete u događajima ili ne, oni imaju uticaja na vas. Eventi mogu biti agresivni, u smislu da vaša strana napada protivnika, i ako zauzmete određenu teritoriju onda možete imati trgovce na "isturenoj lokaciji" na mapi što vam daje, ako ništa drugo, barem privremenu prednost da ne morate da se šetate previše kada želite da istovarite smeće iz inventara ili popravite oklop. Bitke sa ogromnim bossovima se obično završavaju tako što, nakon smrti mega bossa, svi koji su učestvovali, dobiju priliku da otvore kovčeg u kojim mogu naći neke nagrade. Ali glavna nagrada je tu masovnost i uživanje u haotičnoj borbi gde stvarno imate osećaj da ste deo neke veće priče. 

     Mislim da je ogromna prednost ove igre to što za svakog igrača nudi po nešto. Za casual igrače nudi mogućnost da lagano istražuju zaista ogroman, enorman svet. Rade questove, i završavaju dnevne ili mesečne achievemente uz odgovarajuće nagrade naravno. Tu su i dinamični eventi da "preseku" stvar, da se ne svede sve na klasično završavanje questova. Za one zagriženije igrače tu je mnogo end game sadržaja kome nisam ni blizu pa ne mogu da pričam o tome, a naravno tu su i dungeoni koji su poprilično teški (za sada). 

       Što se PvP strane tiče, tu je naravno WvW o kome sam ranije pričao, kao i struktuirani PvP (sPvP). Na PvP neću trošiti mnogo reči prosto iz razloga što nisam još uvek probao isti. Prvo želim da istražim ogromni kontinent, probam dungeone itd. a posle ću da oprobam naučene veštine protiv drugih igrača, pa ću pisati više o tome.

      Naravno, kao što dolikuje svakom velikom otvaranju, tu su i problemi koji nisu baš beznačajni. Prvi, i po meni najbitniji problem, je taj što se družine prečesto raspadaju prilikom promene zone. Ako je neka zona prepuna, pa treba da se pređe u overflow, ne zoniraju svi igrači zajedno, već se grupa pocepa na one koji uđu u zonu i na one koji uđu u neki od više overflow instanci. Što je najgore, ovo je radilo u nekom od prethodnih beta događaja, a sada nakon zvaničnog kretanja igre ne radi. Druga velika stvar je to što aukcija ne radi. Ovo žešće utiče na ekonomiju u igri i usporava sve nas koji smo želeli da se bavimo malo i craftingom. Treće, Gilde nemaju sve funkcionalnosti, a čak ni Guild Chat često ne radi kako treba. Moguće je da su neke od ovih stvari već popravljene dok pišem ovo, ali opet čudno je jako da ne rade stvari koje su radile u beti. 

     Što se tiče optimizacije igre, igra je zaista ispeglana u potpunosti. Čak i u momentu žešćih borbi, meni nije padao frame rate. Nisam merio, ali verujem da ispod 30 nije išlo čak ni u najmasovnijim borbama gde učestvuje preko 100 igrača. Kada nema "gužve" frame rate mi je između 55 i 60, a nemam nešto preterano jaku mašinu. 

    Za kraj, ne znam šta više da kažem. Igra je prokleto fantastična, i sigurno ću još pisati o njoj. Naravno, ima tu još prostora za peglanje, ali setite se samo kako je Diablo 3 bio totalno ubagovan kada je započeo. Prvih par dana nakon lansiranja nije mogao da se igra uopšte. 

    Topla preporuka, ako ste ikada voleli bilo koji vid RPG-a, ova igra će biti pun pogodak. Nemojte propustiti, jer za ono što daje, cena koju developeri traže za igru je smešna.

              

Diablo 3, prvi utisci

        Pomaže blog! Evo novog blogoposta, u jako malom razmaku od prethodnog. U poslednje vreme sam malo batalio onaj drugi blog, jer mi je malo pun klinac da se bavim politikom i popovima-lopovima, već se bavim jednom daleko lepšom temom a to je gejming.

       Pre par nedelja, dao mi je drugar podatke za logovanje na svoj Battle.net nalog gde je imao starter verziju Diabla 3. Skinuo sam klijenta (oko 9GB ako se dobro sećam) i probao sam igru. Starter verzija vam dozvoljava da igrate pet dana, do trinaestog nivoa svog heroja kojim upravljate, ili negde do polovine prvog dela igre (igra je podeljena u 4. dela, više o tome kasnije). To je otprilike dva sata efektivnog igranja, možda malo manje ili više, zavisi koliko ste detaljni u obilasku svih prostorija. Odigrao sam ovaj starter, i nećkao sam se baš dugo da li da kupim igru. Cena od 60 evropskih maraka nije baš mala, a kao što znamo, Blizzard i Activision zaista divljaju sa cenama svojih naslova. Mada Diablo je tako legendarna franšiza, da to rade prosto zato što im se može. I ja bih da mogu :).

      Nećkanju je došao kraj jednog dana kada mi je baš bilo ultra dosadno, a gledao sam neke VOD-ove od drugih igrača, te sam odlučio da pazarim igru pa nek'ide život. Uplatio sam direktno Blizzardu preko svog BNet naloga i to je bilo sve. Obzirom da sam već imao instaliran klijent na računaru, dovoljno je bilo da ukucam svoje korisničko ime i lozinku i mogao sam da se igram "u fulu". Sve je bilo gotovo za manje od 3 minuta.

       Obzirom da sam u Diablu 2 najviše igrao čarobnicu, i ovde sam izabrao istu za početak. Dobro je što najzad možete birati pol junaka kog vodite, ne vezano za klasu, ali opet svi modeli su isti, ženka čarobnjaka će uvek izgledati isto, znači nemate nikakvu mogućnost prilagođavanja vizuelnog izgleda svog heroja, osim izborom klase i pola. Na početku, možete izabrati jednu od pet ponuđenih klasa i to: Barbarian, Monk, Wizard, Witch Doctor i Deamon Hunter. Nakon izbora klase, birate pol heroja i dajete mu ime. Nakon tih formalnosti možete odmah uskočiti u igru.

       Da se ogradim odmah u startu, nisam probao ni jednu drugu klasu osim čarobnice. A sa njom sam završio celu igru na normalnom nivou težine, i prvi čin na sledećem (nightmare) nivou. I generalno, da se osvrnem, dobijao sam kritike na račun svog pisanja o igrama kako sam "površan", jer ne obrađujem u potpunosti sve strane neke igre. Razumite nešto, ja nisam novinar kome je posao da spomene što više aspekata igre, već sam igrač - kao i vi (ciljna populacija ovog bloga), te prosto prenosim svoje utiske. I više volim kada se udubim u jedan aspekt igre, i mogu da pričam svoja iskustva sa te strane, nego da gvirnem svuda po malo, a onda napišem neki tekst kako sam neki vau poznavalac, a često novinari prosto zbog posla nemaju vremena da odigraju igru u potpunosti pre nego što napišu tekst. Zbog toga prečesto ima sasvim površnih tekstova i opisa igara, pa čak i u najjačim časopisima/online izdanjima, i štaviše gomila netačnih informacija. Ovde se to neće desiti, simple as that! :) I često, kada biram igru koji bih eventualno kupio i igrao, daleko više se oslanjam na gameplay snimke i streamove igrača koji uživo igraju, nego na komentare nekih tamo priučenih novinara koji vrlo često daju potpuno pogrešne informacije, i plus što su takvi tekstovi prečesto naručeni od strane proizvođača i izdavačke kuće samog naslova. Eto, nadam se da smo to raščistili, pa da mogu da se vratim na tekst o igri zapravo.

       Igra vam, nakon logovanja i izbora heroja, nudi par mogućnosti za igru. Jedna je da igrate solo, druga je da potražite otvorenu (public) partiju koju igraju drugi ljudi, a na istom su questu kao i vi, ili da se udružite sa nekim od prijatelja koje imate na BNetu i igrate. Dok igrate solo, u svakom momentu možete svoju partiju učiniti otvorenom, kako bi se drugi, nasumični, igrači eventualno pridružili vama. Igra je grubo podeljena na četiri celine (čin, act), a svaki od činova ima određeni broj zadataka (questova) koje treba da završite. Kada želite da se pridružite nekoj otvorenoj partiji, vi izaberete zadatak koji želite da radite (obično prvi sledeći koji niste uradili, mada možete se vratiti i unazad) i kliknete Join. Sistem će vam sam pronaći mesto, znači nemate mogućnost izbora sa kime ćete igrati. Isto tako i kada vi otvorite partiju, nasumice će vam dolaziti saigrači. Kada se neko priključi partiji, protivnici postaju jači, i naravno kada neko ode iz partije, protivnici se spuštaju na odgovarajući nivo prema broju preostalih igrača u partiji. Ovo je bilo ovako i u Diablu 2, tako da tu barem nema promene.

     Glavna promena u odnosu na prethodno izdanje igre je sistem napredovanja heroja. Heroji su ograničeni na nivo 60, što je poprilično bez veze iskreno, i mnogi igrači se već sada žale po forumima o tome (igra je live tek nešto manje od mesec dana). Same veštine nisu više podeljene u drvo kao ranije, već se prosto otključavaju na određenim nivoima. Što se čarobnice tiče, u svakom momentu možete imati izabrane napade sa levim i desnim klikom miša, kao i veštine koje aktivirate tasterima 1-4. Pored toga možete imati i najviše tri pasivne veštine aktivirane u jednom momentu. Ove ne dobijate sve od samog starta, već se lagano otključavaju kako napredujete kroz nivoe. Podrazumevano podešavanje za čarobnicu je da na levi klik miša ide "signature spell", to je jedna od ofanzivnih magija za koje ne trošite "arcane power" (mana u većini igara, sada se za svakog heroja zove drugačije, da li wrath, spirit, arcane power... isti vrag). Za desni taster miša vam je vezan opet ofanzivni skill za koji se troši mana (prosto ću zvati mana, smara arcane power iskreno...). I u suštini čarobnica nema "običan napad"! Naravno, možete izvesti običan napad da vam bude recimo na levom kliku miša. To uradite tako što odete u opcije igre i uključite "elective mode". Tada možete dodeljivati skillove po želji na mesta koja imate otključana u tom momentu (tasteri miša i 1-4 na tastaturi). U igri možete redefinisati kontrole, ali neću sada da idem toliko u tu vrstu tehničkih detalja. Svaki skill u igri može imati pridruženu jednu od odgovarajućih runa koje menjaju način na koji taj skill funkcioniše. U suštini imate osnovni skill, a neka od runa menja neki od aspekata tog skilla. Recimo, defanzivni skill koji pravi štit od munja oko čarobnice i pravi štetu protivnicima koji je napadnu, ima runu koja direktno povećava štetu, ali zato ima drugu runu koja smanjuje trošenje mane drugih skillova dok je taj štit aktivan. Mana se regeneriše automatski i to dosta brzo, ali neki skillovi "pojedu" manu za čas. Ovo čini igru dosta brzom, i borbe su non stop. Nećete morati često da izlećete iz borbe jer vam je ponestalo mane, već ćete bežati samo ako ste u životnoj opasnosti. Napici za manu ne postoje, samo za zdravlje. Napici za zdravlje deluju instant, ali možete popiti po jedan napitak na 30 sekundi. Ne možete kupiti stotine napitaka i spamovati ih u sred borbe. Neki od ubijenih protivnika ostavljaju za sobom kugle zdravlja "health globe" koje vas instant leče, i ovo može biti dosta značajno u borbi.

      Borbe su dosta intenzivne, i čini mi se da su dosta teže nego u Diablu 2 na primer, te su stoga ubačene ove "olakšice" u vidu protivnika koji dropuju instant lečenje. Kada već spominjemo drop, kada više igrača igra, svakom igraču se generiše njegov lični drop, i niko drugi ne može pokupiti nešto što je dropovalo vama. Štaviše drugi igrači i ne vide šta je dropovalo vama, svako vidi samo svoj plen. Zlato više ne morate klikati mišem da biste pokupili, dovoljno je da pređete herojem preko istog. Isto važi i za lečenje. Ovo je dobro, spašava igrača besomučnog kliktanja kroz gomilu đubreta. Inventar je sličan onome iz prethodnih Diablo igara, sa tim što predmeti sada zauzimaju daleko manje mesta u inventaru pa možete poneti više đubreta sa sobom na prodaju.

      Sama priča igre je poprilično bljutava i očekivana, i nadovezuje se na prethodni deo igre, mada je daleko više povezana sa originalnim Diablom, nego sa Diablo 2. Isti likovi su i dalje tu, sa par novih, a nastavljena je suptilna prozivka na račun crkve, te su ovog puta jednog od anđela stavili da bude crnac! Filmići između činova, kao i finalna sekvenca u igri su zaista fenomenalni, i uopšte nisam siguran da li su za ove scene zapravo korišćeni pravi glumci ili je sve animacija. Zaista je fantastično urađeno, i vidi se da su dosta truda posvetili ovom delu. Bukvalno se vide emocije likova koji su deo tih scena. Bossovi su sada svi daleko veći, od kojih neki zauzimaju i po pola ekrana, i borbe protiv njih mogu da budu dosta dugačke, pa usuđujem se da kažem i dosadne. Postoji i veliki broj random mini-bosseva koji su zanimljivi, a neki od njih imaju noviteta u specijalnim skillovima u odnosu na D2. Među njima su najdosadniji "waller" i "jailer". Waller će praviti zidove oko vas, i otežavaće vam pozicioniranje i bežanje, tok će jailer pukvalno da vas zakuca u mestu na par sekundi. Ovo i jedno i drugo može da bude izuzetno surovo, plus što apsolutno nemate niakakav način da se suprotstavite tome i da izbegnete. Ako protivnika ima mnogo, a vi ste sami, jailer će vas ubiti jako brzo. Zakucaće vas, a onda će vas protivnici okružiti, pa čak i kada prođe tih par sekundi, fizički nećete moći da pobegnete ako nemate neki skill tipa teleport ili slično.

       Ono što me je žešće razočaralo u igri je to što oblasti kroz koje se krećete više nisu randomizovane, već su uvek identične. Ovo je katastrofa, jer je baš ovo davalo replay value i prvom i drugom delu igre. Ovde oblasti ostaju identične svaki put kada prolazite kroz njih. Ima nekih razlika u nekim oblastima u smislu gde će ne nalaziti neki destructible objekti, i neki od protivnika se ne pojavljuju uvek isti na identičnim mestima, ali to je skoro pa zanemarljivo. Muzika i zvukovi u igri su jako dobri, ali muzika iz prvog dela igre je i dalje neprevaziđena, kao i neki od jezivih zvukova koji su tamo postojali. Ovde je sve brže, aktivnije, dinamičnije, i nema onog efekta straha koji je i te kako postojao u prvom Diablu. To je odavno izgubljeno. Jasno je, Diablo franšiza je postala hack & slash razonoda, bez mnogo razmišljanja, znači prvenstveno za opuštanje mozga. To morate znati ako planirate da pazarite ovu igru, znači nema tu nekog razmišljanja i taktiziranja. Možete eventualno "taktizirati" pri izboru skillova koje ćete koristiti u određenoj zoni, jer neki skillovi bolje rade protiv neke grupe protivnika nego protiv neke druge, ali to je u suštini sve.


    Kooperativno igranje, da li sa društvom, ili sa random strancima može da bude zanimljivo, ali solo igranje, iskreno, i nije neki doživljaj, te ga ne preporučujem. Takođe, baš iz tog razloga, ne preporučujem piratsku verziju igre, već se lepo isprsite i budite fer prema developerima i kupite igru. Diablo 3 takođe ima ingame aukciju, kao i aukciju u kojima se koriste prave pare. Ovo je tek pre neki dan pušteno u rad, nije tu bilo od početka, te nisam imao priliku još da probam, plus što je moj glavni heroj niskog nivoa te čisto sumnjam da će nekoga interesovati predmeti koji meni dropuju, a sa druge strane ja nemam para (ingame para naravno) ni mogućnosti da koristim neke od naprednijih predmeta koji se prodaju na aukciji.

      Za kraj, opšti utisak je "onako". Igra je dobra, naravno, ali zaista ubija cena od 60e. I što se cene tiče, mislim da je za to divljanje zaslužniji izdavač nego sam Blizzard. Plus, ako sam dobro razumeo, na razvoju igre uopšte nije učestvovao tim koji je razvijao Diablo 2, i vidi se razlika u načinu razmišljanja kreatora igre vezano za gameplay. Naravno, svaki nastavak je uvek u senci prethodnika, barem neko vreme, pa je tako i sa Diablo 3. Igra je live manje od mesec dana, pa će se utisci verovatno promeniti i slegnuti vremenom, ali sve u svemu, iskreno, nisam baš potpuno siguran da je vredna tih para. Ali svakako će pružiti sate i sate nezaboravne zezancije sa društvom, u to ne sumnjam. Ako imate društvo od barem vas troje sa kojim možete redovno igrati, i koji su spremni da daju ovolike pare (heeej to je ukupno 180 evra!), budite sigurni da ćete se lepo zabaviti. A ako budete imali ludačke sreće, možda neko od vas i zaradi nešto (pravih!) para na aukciji.

     Ako neko možda želi da igra sa mnom, moj BNet id je: zmaj86#2449, pa može slobodno da me doda u listu prijatelja.

Guild Wars 2 Beta, 8-11. 6. 2012.

         Pomaže Blog! Završio se još jedan beta događaj u GW2 svetu, i rešio sam da podelim svoje utiske sa vama, i da uporedim sa prethodnim vikendom. Ovaj vikend realno, nije doneo mnogo toga novog što se same igre tiče. Postoje neke izmene u mehanizmu, i o tome ću pisati naravno, ali izostala je mogućnost da se igraju Asura ili Sylvari heroji, a stari heroji, sa prethodnih beta vikenda nisu obrisani pa smo dobili priliku da ih igramo još više i dublje ulazimo u igru. Ceo vikend sam igrao samo mesmerku, tako da će cela priča biti samo iz te perspektive, a videćete malo kasnije i zašto.

        Neću da krijem svoje oduševljenje, jer nema potrebe. Ceo vikend sam proveo igrajući GW2, i igra me je zaista zalepila za monitor (ššššš nemojte reći mojoj devojci). Enivejz, ono prvo što mi je, iskreno, i bilo najbitnije, je optimizacija. Značajno su optimizovali igru, što su i najavili prethodno na svom blogu. Rekli su da su obezbedili duplo više gvožđurije (servera, mašina) na kojima će se izvršavati GW2, i pomak je zaista bio očigledan. Plus mi se čini da su i sam engine optimizovali, pa sve to radi dosta tečnije i bolje kada su velike bitke u toku. Naravno, nije još to savršeno, što se i videlo u WvWvW delu kada u borbi učestvuje više od 50ak ljudi, zaista ume da koči igra, ali nije ni približno toliko strašno kao prošli put. Na prošlom beta vikendu, takve situacije su zaista dovodile do toga da frame rate padne i na ispod 10! Sada je bilo to sve daleko podnošljivije, i zaista treba skinuti kapu ANET-u na toliko drastičnom poboljšanju za tako kratko vreme (malo više od mesec dana). Naravno, sve to mora još da se polira, ne sme se dozvoliti da igra zapinje na high-end mašinama nikako, ni u kojoj situaciji. Smatram da su zagrizli poprilično veliki kolač sa ovim pristupom igri - masovne konfuzne bitke, i nadam se da će ispeglati to sve do finalnog proizvoda, jer u suprotnom cela igra će biti jedna velika katastrofa.

      Što se tiče promena u samoj igri, i mehanici igre - postoji par veoma bitnih promena. Prošli put sam pričao o skill poenima i kako oni služe za otključavanje utility skillova. Evo čisto na brzinu, podsećanja radi. Na skill bar-u imate 10 skillova, od čega prvih 5 zavise od oružja koje nosite, šesto je obavezno neka vrsta samolečenja, sedam i osam su "utility" skillovi i 10 je elitni. Ranije je bilo moguće, ukoliko imate dovoljno skill poena, da otključate bilo koji skill, osim elitnog koji možete tek nakon 30og nivoa. Sada su skillovi podeljeni u "drvo", i da biste pristupili sledećem nivou drveta, morate otključati određen broj skillova sa prethodnog nivoa. Za utility skillove to je 5, a elitne 2 (ima dva nivoa elitnih). Ovo mi se i svidelo i nije svidelo. Nije mi se svidelo to što sam morao više da grindam da bih dobio dovoljno skill poena za svoj elitni, ali opet svidelo mi se jer ipak ne dozvoljava igra da odmah imate najbolje skillove, već vas tera da ipak napredujete određenim tempom. Jer, da nije tako, verujem da se neki skillovi nikada ne bi koristili. Druga bitna promena, ova je vezana baš za mesmer klasu, iluzije koje pravite, i koje imaju osnovni napad, sada prave nula štete protivnicima. I generalno mi se čini da je šteta koju mesmer pravi drastično smanjena. Da li je mesmer pre toga bio overpowered, zaista ne znam. Na prethodnom beta vikendu sam se zaljubio u klasu jer je baš moćan heroj, ali i dalje je veoma moćan tako da mislim da je ok ova promena. Malo manje štete pravi mesmer, ali haos koji stvara na bojnom polju je i dalje prisutan. Baš sam imao priliku da sa još jednim mesmerom u ekipi u WvWvW poteram čitavu grupu protivnika u bežaniju, jer su mislili da nas ima mnogo više. Jednog smo sustigli u tom bežanju i ubili, ostali su nam pobegli, i na kraju, posle bitke smo se slatko smejali. Da su protivnici bili svesni da smo samo nas dvojica tu, mogli su samo da se okrenu i da nas izgaze. Element konfuzije je baš moćan, i to je jedan od glavnih razloga zašto sam oduševljen mesmerom u GW2.

        Dalje, ono što je novo u odnosu na prošli beta vikend je nova oblast u igri namenjena za igrače od 25. do 35. nivoa. Takođe omogućen je pristup tamnici (dungeonu) i to u dva moda, story i explorable mode. Ne znam da li ste čitali blogove o dungeonima u GW2, ali evo da pojasnim na brzinu za one koji nisu. Svaki dungeon će imati ova dva moda, prvi koji je vezan za samu priču igre, i on se odnosi na neku grupu heroja koji su valjda na zadatku da se bore protiv zmajeva i tako to, a explorable mode je namenjen herojima koji "traže slavu" i naravno odgovarajući loot. Explorable mod je naravno daleko teži, ali i nosi sa sobom veće nagrade. Dungeon koji je bio otvoren ovaj vikend je namenjen herojima 30. nivoa za story, i 35. nivoa za explorable mode. Da bi se ušlo u explorable mode, morate prethodno završiti story mode. Naravno, možete vi ući u dungeon manjeg nivoa, ali su protivnici zaista preteški i nećete moći ništa da uradite.

     Ono što sam zamerao dosta prethodni put, i generalno igri uopšte jeste ta konfuzija u borbi i nedostatak taktike. Prosto, nema te taktike koja se može primeniti kada u borbi učestvuje preveliki broj ljudi. Prosto se ide na "zergovanje" i na "spamovanje" skillova. Što može da bude zanimljivo, prosto imate utisak ludačke borbe na bojnom polju, ali opet, ja sam tip igrača koji voli da taktizira i smišlja strategije pa mi je ovo samo kratkotrajno zadovoljstvo. Ta cela priča se potpuno menja kada je u pitanju dungeon. I tu leži najveće oduševljenje igrom zapravo. Prvo sam ušao sa nekom random grupom u story mode (inače grupa čini 5 ljudi maksimalno, ako nisam spomenuo prethodni put), i uspeli smo, uz dosta mučenja, da završimo dungeon. Bilo je baš zanimljivo. Ubrzo posle toga sam na sopstvenom nivou 32 ušao sa nekom grupom koji su bili oko 35-40og nivoa u explorable mode, i doživeli smo party wipe bukvalno u prvoj borbi, te smo odustali. U tom momentu još nisam imao elitni skill, jer nisam imao dovoljno skill poena, pa sam odlučio da malo idem i skupljam experience, kako bih bio malo jači. Tada sam se malo više pozabavio craftingom, i otkrio sam zaista veoma složen sistem pravljenja itema (oružja u mom slučaju), i to me je baš oduševilo. Koliko razumem, tako nešto već odavno postoji u WoW-u, pa će WoW igračima ovaj deo priče biti verovatno "been there done that", ali ja, koji sam igrao samo GW1, ovo vidim prvi put. Ceo sistem je dosta komplikovan i nemam baš vremena ni prostora da pišem ovde u detalje. Moguće je napraviti dosta moćne iteme, srazmerno svom nivou naravno, a takođe je moguće prodavati iteme koje pravite i tako zaraditi fine parice. Craftovanjem se dobija dosta xp, tako da je i to dobar način za napredovanje, a do materijala možete doći na različite načine. Prvi način je onaj "krv znoj" i bukvalno ići po mapama i baviti se rudarstvom, drvosečom i sličnim poslovima, i kasnije dobijene materijale koristiti za craftovanje, ili možete trgovati na aukciji što je potpuno druga priča.

        GW2 ima ono što je baš baš nedostajalo prvom delu, a to je ingame aukcija! Nema više čučanja u gradu satima i vikanja "WTS/WTB" itd. već lepo okačite stvar koju prodajete na aukciju, stavite cenu, platite inicijalni trošak u vidu procenta vaše cene i to je sve. Isto kada kupujete, postoji filter koji primenite u zavistnosti od toga šta tražite, i ako vam odgovara cena kupite. I naravno možete pratiti uživo kako se kreću cene, i sama aukcija je baš bila dosta dinamična, videlo se da dosta igrača učestvuje na istoj. Na kraju sam barem 2 sata proveo prateći aukciju, kupujući materijale, craftujući i posle prodajući oružje koje sam napravio. Na kraju sam fine pare zaradio na ovaj način! Naravno, verujem da cene na aukciji još uvek nisu dobro usklađene jer tržište još nije formirano, pa su se mogle videti drastične razlike u ceni za iste stvari, ali to će već doći na svoje kada igra krene live.

      I tako sam malo farmajući, malo craftujući, malo trgujući došao najzad do nivoa 35, i zaradio sam fine parice, kupio/našao/craftovao odgovarajuću opremu, i reših da ponovo pokušam explorable mode pomenute tamnice. Ekipu sam našao relativno brzo, pa smo se upustili u avanturu. Ovo je bio definitivno highlight celog beta vikenda! U početku smo krenuli silovito glavom kroz zid, i vrlo brzo doživeli party wipe, već kod prvog bossa. Posle smo primenili taktiku skakutanja po zidovima kako boss menja mete. I obično je jedan heroj bio u direktnoj borbi (bio neki pauk sa gomilom malih paukova), dok su ostali stajali na zidu i pravili štetu. Kada bi pauk promenio metu, i napao nekoga od ovih sa zida, taj bi skakao dole, a ostali bi ga pokrivali sa zida. Bilo je dosta naporno, i ginuo sam 2-3 puta tu dok nismo uspeli da ga pobedimo. Sledeći deo je bio odbrana određene tačke od naleta bezbroj protivnika među kojima je i boss. A odbrana je takva što protivnici pristižu kroz jedan uzan prostor (dušu dalo za AOE), i plus postoji pet kontrola za za pet zamki sa šiljcima  koje se aktiviraju. Ovo je bilo ultra teško. Uspevali smo nekako da odbijemo talase protivnika, kojih je bilo baaaaš puno, a nisu ni malo naivni, ali kada dođe boss tu se bukvalno raspadnemo, jer taj isti boss em što sam spawnuje manje protivnike, em što je u stanju da 2-shotuje bilo koga od nas. Tu smo dva puta za redom doživeli party wipe. Na ivici smo bili da odustanemo. U tom momentu sam imao otkrivena dva elitna skilla. Koristio sam neki AOE efekat koji duplo ubrzava skillove saveznika, i usporava skillove protivnika za 50% na 10 sekudni. Moćna stvar, ali sam se setio da imam i drugi. Drugi elitni mi je da se pretvorim u duha boga prirode Melandru-a, i onda bih imao neke dodatne skillove, a između ostalog da imobilišem protivnike na par sekundi. Tada sam predložio da, kada dođe boss, da uletim u zamke pre nego što on priđe, i kada bude u dometu zamki da aktiviram elitni i da ga vežem na mestu, a da oni spamuju zamke. Tako je i bilo, i ta taktika je proradila i to fantastično! Naravno ja sam stradao u procesu, ali smo zamkama bossa ubili za par sekundi, a posle i ostale protivnike. Ljudi su se oduševili, a i ja sa njima. Bukvalno promena pristupa u taktici nam je donela pobedu. Slično se desilo i kod finalnog bossa. Njega smo ubili iz drugog pokušaja, bio nam je nešto lakši, samo je borba ultra dugo trajala. Isto smo imali problema, pa smo na kraju primenili taktiku i uspeli nekako da ga savladamo. Iskustvo je bilo zaista fenomenalno - a ovo je prvi dungeon u igri. Mogu samo da zamislim kakvi su ostali :).

        E sada, moram da posvetim jedan deo kritici igre. Prvo, igra ima ozbiljan problem sa balansom u PvE delu. Ok je to da se spušta nivo igrača kada dođu u određenu oblast, ali opet bi trebalo da se spusti na 2-3 nivoa IZNAD protivnika, a ne na isti ili pak nivo ispod protivnika, jer mi se dešavalo da me kao nivo 35 ubiju protivnici koji su nivoa 10. Dalje, tvorci igre tvrde kako se igra može solo završiti, ali neke oblasti nema šanse da se solo završe. Ako u nekoj zoni protivnici imaju neki vid lečenja, i zbog ovog under-levelovanja, jako teško možete da solirate više od jednog protivnika. I onda, ako nemate ekipu neke zone nema šanse da pređete, iako ste daleko viši nivo od protivnika u toj zoni. Ovo je krajnje glupo, i pretstavljaće konstantno ograničenje za igrače, ma kog nivoa bili. I na maksimalnom nivou će se ovo dešavati.

      Sledeća kritika je respawn vreme protivnika. Ovo je baš baš surovo. Protivnici se respawnuju na svega par minuta, i desilo mi se da ulazim u neku pećinu za quest za skill poen, gde su protivnici bili neki trolovi. Bili su veoma moćni i morao sam da ih navlačim lagano i ubijam jednog po jednog. I taman kada bih ubio par komada sa ulaza u pećinu, i počeo da ubijam one koji su unutra, ovi sa ulaza bi se ponovo pojavili i napali bi me sa leđa. Morao bih da bežim izvan aggro dometa i sve iz početka. Ovako jedno 2-3 puta, i na kraju sam odustao bez da sam završio quest. Bukvalno nije bilo šanse da se to uradi. Baš je bilo frustrirajuće, i bukvalno bez ekipe od barem 3-4 osobe ovo se ne može uraditi, bez obzira na nivo heroja. Ovo zaista preti da žešće upropasti igru, jer će puno igrača dovesti do frustracija. Ovaj problem sam iskusio isto kod jednog questa gde je cilj bio bukvalno u super mario stilu pentrati se po nekim zidinama do neke tačke. Ali svuda okolo su protivnici, i ne možete skakati naokolo ako ima blizu protivnika jer postoji pretnja da vas gurnu sa zidina i na taj način vas ubiju. I taman dođete do određene deonice, očistite protivnike, oni se ponovo pojave i nema šanse da nastavite dalje. Na kraju sam nekako uspeo ovaj quest da završim, ali sam nekoliko puta bio na ivici da odustanem. Baš frustrirajuće.

      Eto toliko, na žalost bez video snimka, na kraju mi bi krivo što nisam snimio run kroz dungeon, pa posle izvukao najzanimljivije delove, ali drugi put. Nadam se da će release igre uskoro, neki ljudi su spominjali prvo kraj jula, pa onda kraj juna čak (!), ali ja sam i dalje veoma skeptičan. Nadam se da nisam u pravu :)

Guild Wars 2 beta, 27-29. 04. 2012.

        Pomaže blog ljudi (sada vi u horu: "blog ti pomog'o")! Ne znam odakle da počnem. Još pre tri dana se završio ovaj beta događaj, a i dalje sam pod veoma jakim utiskom. Nivo oduševljenja je zaista ogroman, ali svakako se moram kritički osvrnuti na igru, pa da počnemo: 

        Svakako molim čitaoce da uzmu u obzir to da nisam preterani fan MMORPG igara, i da mi je jedina takva igra koju sam do sada igrao zapravo bio Guild Wars prvi deo, ali sam uz njega proveo sate i sate (zapravo preko 2000 sati za 5 godina igranja... malo li je!). Prvi deo GW je doživeo zaista fantastičan uspeh, kreatori igre su se nadali da će prodati oko milion kopija, a prodali su na kraju preko šest miliona! Uspeh igre je bio neverovatan, ali ono što je večito mučilo kreatore iste je to što su uvek bili drugi, i to iza World of Warcraft. Sada su rešili da to promene, i iskreno, mislim da će izgaziti popularni WoW i baciti ga negde u senku gde mu, po mom mišljenju,  i jeste mesto. 

        Beta event je zvanično počeo u petak u 21h po našem vremenu, ali je nezvanično počeo sat i po vremena pre toga. Ja sam se ulogovao prvi put oko 20:40 i uspeo sam da kreiram lika kroz vrlo detaljan "wizard" za kreiranje. Već u ovom delu igre se vidi da su u Arena Net posvetili veliki broj sati razvijajući ovu igru i mislili su zaista na ogroman broj detalja. Prilikom kreiranja lika postavlja vam se dosta pitanja od kojih će posle zavisiti razvoj svoje "lične priče". Lična priča je nešto kao kampanja, samo što je ovde baš usko vezana za heroja kojim upravljate, i koliko sam primetio to je onaj deo igre koji ćete uglavom da igrate solo (mada ne mora da znači). Obzirom da sam baš dan pre nego što će početi ova beta gledao neke snimke na YT, mesmer mi se učinio najzanimljivijim zbog svih iluzija koje stvara, tako da sam izabrao human female mesmer, i time stvorio tajanstvenu mesmerku koja manipuliše svojim protivnicima i stvara ilizuje dovodeći ih do ludila :). Kako strava zvuči a? :) Igra je tako napravljena da vas zaista uvuče u celu priču i natera vas da se saživite sa svojim herojem. Čim sam krenuo da zaista igram, doživeo sam prvo razočaranje... igra je užasno lagovala! Čim se u okolini nalazio veći broj igrača (više od 50 recimo), igra je počela nepodnošljivo da laguje, do nivoa neigrivosti. Ubrzo posle toga igra me je surovo izbacila napolje, i nisam mogao ponovo da se ulogujem. Dešavanja sam pratio na Facebook strani Guild Wars 2, i igrači su bili poprilično besni i razočarani, među kojima sam i ja bio. Baš sam se bio razočarao. Tako je bilo narednih dva ipo, možda čak i tri sata. Ne znam tačno kada sam pokušao da se ulogujem ponovo (odigrao sam dve ili tri partije dote u međuvremenu :) ). Bila je prošla ponoć svakako. Nakon sledećeg uspešnog logovanja nastavio sam da igram sa mesmerkom, i iskreno performanse su se značajno popravile, ali i dalje je sve to lagovalo kada se previše ljudi nađe u blizini, ali ne baš do nivoa neigrivosti. 

         Bilo nam je dozvoljeno da biramo tri od pet mogućih rasa. Mogli smo da biramo između čoveka, charra i norna. U zavisnosti od izbora rase, krećete iz posebne startne lokacije. Sam početak igre je turorial gde vas sama igra uvodi u osnovne mehanike kretanja i borbe, i taj tutorial se završava borbom sa mini-bossom koji izgleda poprilično badass. Nakon toga vas igra prebacuje nazad u startnu oblast i od tog momenta ste svoj na svome. Obaveste vas da u okolini ima ljudi kojima je potrebna vaša pomoć. Na mapi su ti ljudi (ili lokacije) obeležene srcima, i prelaskom miša preko istog da vam se kratak opis onoga što je potrebno uraditi u toj oblasti kao i preporučeni nivo heroja za obavljanje tog "srca". U blizini najbližeg srca od startne lokacije je bilo toliko ljudi i toliko je lagovalo da sam samo preskočio i nastavio malo dalje do sledećeg. Tu je trebalo da bijem neke pauke, i da im uništavam jaja. I ovaj deo me je malo razočarao jer je podsećao na famoznu priču "ubij 10 pacova", koje zaista nije bilo u originalnom GW. I malo je počelo da me podseća sve na WoW, i zaista prvi utisci o igri nisu bili baš pozitivni. Dalje, igra je baš teška, a oblast se skalira po težini u zavisnosti od broja ljudi koji trenutno rade neki zadatak. Što više ljudi logično jači protivnici. U prvi mah sam stradao 3-4 puta ne znajući uopšte kako rade skillovi šta treba da radim, kako da izbegavam napade itd. Pauci su me urnisali bukvalno. Što se tiče skillova, skill bar ima 10 mesta (za 10 tastera sa brojevima od 1 do 0), od čega su prvih pet rezervisani za sklillove koji su vezani za oružje koje imate u rukama trenutno, šesti skill je uvek sopstveno lečenje, skillovi 7, 8 i 9 su "utility" skilovi, i skill na desetom mestu je elitni. U početku je otključan samo prvi skill za oružje, i self heal. Skillove koji su vezani za oružje se vremenom otključavaju samim korišćenjem tog oružja. Ukoliko koristite dvoručno oružje (štap ili dvoruki mač u slučaju mesmera) svih pet skillova su vezani za to oružje, a ukoliko koristite dva oružja (main i off hand), prva 3 skilla su vezana za "glavnu" ruku, a četvrti i peti za "sporednu". Utility slotovi se otključavaju redom na 10. 15. i 20 nivou (ili beše 5. 15. i 20, zaboravih), a elitni se otključava na 30. nivou, ali nisam dotle stigao da vidim to. Utility skillove birate iz spektra skillova koji su vezani za tu klasu heroja koju ste izabrali, a njih otključavate skill poenima. Skill poene dobijate sa nivoima, ili završavanjem određenih questova kojima je nagrada skill poen (a ti questovi su uglavnom nešto teži). Skillova ima veliki broj. Oko 30 ako se ne varam, i za njih je potreban različit broj skill poena da se otključaju (od 1 do 7 ako se ne varam). Ne znam tačno ove brojke, mogu da odem na Wiki i pogledam, ali više volim da pričam iz sećanja nego da prosipam ovde neke statistike i brojeve koje će malo ko da čita. Mesmer je veoma zanimljiva klasa za igranje, i u borbi njeni glavni aduti su iluzije koje stvara. Različiti skillovi stvaraju različite vrste iluzija, i u jednom momentu možete imati najviše 3 svoje iluzije. Te iluzije rade različite stvari, ili napadaju protivnike, ili im stvaraju razna "stanja" (conditions), ili pak daju neke bonuse za vas ili vaše saveznike. Iluzije brže ginu od heroja naravno (samo nisam primetio da li ginu od jednog udarca, ili samo imaju manje zdravlja od heroja), a možete ih i sami uništiti na različite načine. Osnovni način je da ih uništite i da one svojim samouništenjem prave štetu protivniku, a postoji mogućnost da uništavanjem dodajete negativna stanja protivnicima. Mesmer non stop stvara haos i konfuziju na bojnom polju, a svoje veštine koristi da sebe učini jako nezgodnim protivnikom koga je teško ubiti. 

         U startu sam se dosta razočarao sa "ubij 10 pacova" fazonom, ali često se nakon završavanja nekog osnovnog zadatka pokreće niz događaja. Tako je na primer jedan od zadataka bio da "očistite" nečiju farmu od ogromnig crva koji napadaju, i kada završite sa time, ili pak u sred borbe pojaviće se banditi koji će napasti farmu i početi da pale seno. I onda vaš zadatak postaje odbrana farme i gašenje vatre. I svi ljudi koji su prisutni rade to isto sa vama, i pomažete se međusobno. Ili ako vas sve to smara, možete jednostavno da odete odatle. Ničime niste primorani da učestvujete u eventu ako vam se ne sviđa. I to je ono što zapravo daje obrt igrici U zavisnosti od toga koliko su igrači posvećeni nekom događaju, mogu da učine da se okine čitav niz uzročno-posledičnih događaja koji na kraju mogu eskalirati epskim boss fajtom kao što je recimo ovaj na sledećem snimku: 

      Snimak je mojih ruku delo, u pitanju je lvl15 boss fight. Veoma zanimljivo iskreno :).

      Dalje šta sam primetio u igri je neverovatan nivo detalja u samoj igri. Same početne lokacije su zaista prelepe, i nema "generičkih" objekata, već se vidi da je svaka kućica, svaka fontana postavljena na to mesto veoma pažljivo. Nema copy/paste predela, a gradovi su OGROMNI. Baš ogromni, na više nivoa, stvarno odaju utisak grada u kome žive ljudi, a ne samo lokacije na kojoj se okupljaju igrači, a nema protivnika. Dalje, stvar koja mi je zaista oduzela dah je muzika u igri. Čitao sam još ranije da je unajmljen neki super dobar simfonijski orkestar da izvodi muziku (i verovatno je neki kompozitor papreno plaćen da komponuje muziku za igru). Muzika je zaista prelepa, i potpuno odgovara ambijentu i dešavanjima oko heroja. To se dobro može videti na primeru sledećeg snimka koji je okačio jedan od drugara sa Bench foruma sa kojima sam igrao ponajviše ovaj beta vikend. Evo snimka: 

        Zar nije muzika fenomenalna? :)

       U subotu sam uzeo da probam charr necromansera. Nekako mi je delovao tako badass :). Sama nekro klasa me nije baš oduševila, ali iskreno, nisam ni dao šansu preterano nekru. Igrao sam ga, ja mislim do osmog nivoa, pa sam se vratio na mesmerku koja me je zaista oduševila. Ultra zanimljiva klasa je mesmer! U subotu poslepodne se opet desio problem, i igra je bila nedostupna nekoliko sati. U ovom periodu je čak i Guild Wars 1 bio nedostupan. U momentu sam pomislio da su svoje resurse rezervisane za GW1 preusmerili na GW2 Beta vikend, pa da je sve to malo pošlo po zlu. Ali opet, nakon tih par sati downtime-a, igra je bila ponovo online, i ponovo optimizovanija nego pre toga. ANET tim je bukvalno u letu ispravljao probleme i poboljšavao performanse igre, tako da im treba potpuno skinuti kapu za to! Baš su se potrudili da ovaj event prođe što je bolje moguće. 

       U nedelju sam se okušao malo u PvP delu igre. Najzanimljiviji PvP je zapravo WvWvW (World versus World versus World). O čemu se zapravo radi: na početku kada se prvi put ulogujete, igra vas pita za koji server želite da vežete vaš nalog. Serveri su podeljeni po kontinentima, i na svakom kontinentu (za sada) ima oko 20 servera. Moguće je tokom igranja menjati servere, i to je zgodno ukoliko se odvojite od društva, tipa vi izabrali jedan, a celo društvo na drugom serveru - imate mogućnost da se spojite, tako da ni ovo nije problem, ali je izbor servera značajan za WvWvW deo. Tri servera u jednom momentu učestvuju u bici epskih razmera na ENORMNOJ mapi. U jednom momentu može biti preko 300 igrača na toj mapi koji se međusobno bore u tri tabora. Cilj je zauzeti što veći deo teritorije ostala dva protivnika, i naravno odbraniti svoje od napada. Izuzetno zanimljivo, i ovde na primer prava snaga mesmera dolazi do izražaja. Zamislite užas protivnika kada vidi da četiri heroja trče ka njemu samom, a zapravo je u pitanju jedan heroj :). On je možda svestan toga, ali nema pojma šta su iluzije a koji je pravi heroj, i onda će da troši svoje napade na iluzije. Dva tri mesmera mogu napraviti zaista haos u protivničkim redovima, i ovo sam zaista video na delu. Sve i kada protivnik "provali" koji je "pravi" mesmer, opet ga je jako teško ubiti. Jedan od skillova koje ima je teleport, tako da mesmer može da skakuće naokolo i izbegava napade. Takođe ima skill kojim ubrzava sebe a usporava protivnike i na taj način može da pobegne, ili da sustigne protivnika koji beži. Prilikom stvaranja iluzije recimo ima skill kojim heroj ostaje na mestu, a iluzija sa njegovog mesta skoči ispred protivnika i krene da ga napada, a takođe ima skill isti takav da heroj skoči do protivnika, a iluzija ostane na originalnom mestu, i onda nesrećni protivnik nema pojma koji od ova dva skilla je mesmer upotrebio. Može samo da nagađa. 

        Uh... puno toga nisam spomenuo, a tekst je već postao prevelik. Nakon završetka beta vikenda sam baš bio razočaran što je kraj, i sada sa još većim nestrpljenjem isčekujem kada će igra krenuti live. Iskreno, ne verujem da će pre jeseni ove godine.

Osnovi DoTA 2 strategije

        Pozdrav svima. Ovaj blogopost je namenjen dota igračima koji su igrali dotu 2, ali nisu baš neki super über mega giga pro igrači, pa ako ne igrate dotu onda bolje nemojte ni čitati ovo (smorićete se). Sa druge strane ako ste baš dobri u doti, pročitajte ovo do kraja, jer možda će se desiti da naučite neku novu sitnicu, ili pak da mene ispravite u komentarima gde sam eventualno pogrešio ili nešto mogao bolje da objasnim. 

        Dota je veoma timska igra, i tu u potpunosti pobednika odlučuje ne koliko je dobar pojedinac već koliko tim dobro odigra. Naravno, pojedinac ako je baš baš dobar može "izneti" tim i napraviti preokret u ključnom trenutku, ali malo je tih trenutaka gde isključivo individualni kvalitet dolazi do izražaja u odnosu na timski rad. Prva i osnovna stvar gde se zapravo i najviše greši (posebno u pub. partijama) jeste početni izbor heroja. Ono što svaki igrač treba da zna, pa i početnik, jeste koje sve uloge postoje u jednom dota timu, koji heroji mogu da ispune koju ulogu i koja je uloga samog igrača u tom konkretnom timu u kom igra. 

        Naravno, gledano teoretski svaki heroj može da ispuni svaku ulogu. Može i Dazzle i Omniknight da odigraju carry ulogu, ali nije baš to to složićete se? Kada već spomenuh carry, hajde prvo da razgraničimo osnovne uloge koje mogu postojati u timu

        Carry je heroj koji je potpuno zavistan od predmeta i nivoa. Early game je veoma slab i uglavnom slabo može da doprinese timu. Ovi heroji moraju da farmaju, jer su im pare preko potrebne za predmete koje kasnije kupuju. Zato ovi heroji dolaze do potpunog izražaja u late game kada imaju sve predmete i kada zaista krenu da udaraju... jako. Uglavnom se oslanjaju na napad, manje na skillove, jer najviše štete baš prave osnovnim napadom u kombinaciji sa predmetima koje koriste. Ako su dovoljno "ugojeni" ovi heroji mogu biti nezaustavljivi late game. Neki od ovih heroja su: Drow, Riki, Void, Ursa, Likantrop...

        Support je heroj koji je podrška ostatku tima, a ponajviše carry heroju. Support nije zavisan od itema, i samo delimično je zavisan od nivoa. Ovo je heroj koji će većinu svojih zarađenih para trošiti na wardove, i na neki od support predmeta (Urn, Drum, Arcane boots, Pipe, Mekansm, i da tako se piše, bez 'i', nije greška :) ). Ovaj heroj žrtvuje sebe da bi drugi heroji preživeli, i obično ima najmanje ubistava u svojoj ekipi, i često je među prvima da gine u timskim borbama. Najneomiljenija uloga za igranje u principu, ali jedna od najkorisnijih. Jer lako je carry heroju da ima u late game GODLIKE streak, ako je tokom cele partije pre toga imao dobar support koji je ginuo za njega. Dobri support heroji su Omniknight, Venomancer (spomenuću ga posle još), Dazzle... mada ova uloga zaista zavisi od organizacije tima. Pre neki dan sam gledao partiju gde je Queen of Pain igrala support ulogu u jednom pro timu, i zaista je bila super. 

        Ganker je heroj koji koristi priliku da se "na kvarnjaka" prikrade protivniku, i napravi situaciju "dva na jedan" ili "tri na jedan/dva", i pomogne da se brzo ubije bespomoćni protivnik. Ovi heroji uglavnom nisu zavisni od predmeta koje nose, ali jesu zavisni od nivoa (opet u nekoj meri, zavisi od heroja do heroja). Ovi heroji skoro obavezno imaju neki skill koji privremeno ostavlja protivnika bespomoćnog, ili su izuzetno agilni i mogu puno štete odjednom da naprave (na primer, queen of pain, blink, scream, ulti pa poison - potrošiće svu svoju manu, ali će napraviti ogromnu štetu na jednu metu (i dodatnu aoe štetu). Kada završi svoj combo, postaje beskorisna u borbi, jer su joj osnovni napadi slabi).  Ovo je heroj koji u svakom momentu mora da bude potpuno svestan situacije na mapi, i da odluči da li je dobar trenutak za gank ili ne. Dobri heroji za ovu ulogu su: Pudge (apsolutni prvak!), invoker, enigma, windrunner, leshrack, crystal maiden... manje više bilo koji heroj koji ima neku vrstu disable-a. Recimo jedan od boljih gankera, koji je potpuno nezavisan od itema je Bane. Može paralelno da igra ganker i support rolu baš dobro.

        Pusher je heroj koji ima skillove koji mu omogućavaju da vrlo jako forsira određenu stazu (liniju, traku kakogod) i ruši toranj. To su uglavnom heroji sa jakim nuke skillovima koji mogu brzo da ubijaju kripove, ili nekim drugim specifičnim skillovima. Ovaj heroj nije preterano zavisan od predmeta, i delimično je zavisan od nivoa. Na primer Venomancer sa svoji plague wardovima može brzo da forsira liniju, enigma sa eidolonima.

         Initiator je heroj koji najviše dolazi do izražaja u mid i late game. To je obično heroj sa žešće jakim ulti skillom koji služi da započne bitku i da ostvari svom timu određenu prednost u startu. To uglavnom čini tako što će onemogućiti nekoliko heroja iz protivničkog tima na par sekundi da urade bilo šta, ili tako što će da naprave masivnu štetu na više od jedne mete u samom startu bitke. Ovaj heroj je delimično zavistan od predmeta, i uglavnom veoma zavistan od nivoa. Primeri za ovu ulogu su: Tidehunter, Sand king, Enigma, Beast master (mada on malo manje).

         Ključna stvar jeste da ove uloge nisu "zapisane u kamenu" pre početka partije. Kako se vrši tranzicija iz jedne faze igre u drugu, tako se može menjati uloga heroja u timu, i od tipa heroja zavisi koliko je isti fleksibilan. Naravno to zavisi i od igrača, ali neki heroji zaista prednjače u svojoj fleksibilnosti i svestranosti. Na primer Sand king može u startu biti support carry heroju, čuvajući ga u svojoj stazi, kada protivnici krenu da ga gankuje da ih onesposobi sa svojim prvim skillom na par sekundi dajući vremena carry-u da pobegne. Na taj način često žrtvuje sebe, ali je spasao carry heroja što je najbitnije. Neki heroji, u zavisnosti od sastava tima, mogu igrati različite uloge. Na primer pomenuti venomancer je dobar support, jer nije zavistan od itema, ali pošto je agility heroj, viđao sam ljude da igraju carry venomancera i to jako dobro. Sa gale (prvi skill) uspore metu, i onda je autoattackom dokrajče (sa bolesnim predmetima tipa butterfly ili daedalus i neki life steal). Najfleksibilniji heroj, po meni, je Windrunner. Ona može odigrati bukvalno svaku ulogu u timu, jedino je nešto slabija kao carry, ali kao semi-carry može da prođe. A takođe je fleksibilna i tokom same partije. Može da krene u srednju stazu, brzo dobije nivoe i osnovne predmete (čizme itd.), i onda gankuje do besvesti. Zatim može sa svojim powershot-om brzo da ubija kripove a sa ulti da brzo uništava tornjeve stavljajući je u pusher ulogu mid game, i kada se nafarma može da kupi neke jake DPS predmete i bude najjači heroj na mapi. Naravno, ako se sve odigra kako treba. Drugi jako fleksibilan heroj koga moram da spomenem je Invoker. Doduše on ne može da tako jednostavno menja ulogu tokom partije, već mora barem delimično da se odluči za ulogu koju će igrati od samog starta. Sa druge strane, carry heroji su najNEfleksibilniji. Carry treba u late game da napravi razliku između pobede i poraza. Ako je carry ginuo puno early-mid game, i ako nema odgovarajuće predmete, to je poraz. Ganker može da zezne gank i da strada bez da ubije protivnika, support može da se desi da ga sa'vataju dok postavlja wardove sam na reci, initiator može da inicira pogrešno i da tim izgubi tu timsku bitku zbog njega, i da opet ta ekipa pobedi. Carry nema pravo na sve to. A to je obično veliki problem, jer svi "casual" igrači vole da late game piše: "(njegovo ime) is BEYOND GODLIKE...", i carry heroji su oni koji ovo postižu, ali samo ako dobro farmaju u startu. 

         Tok partije se grubo deli u tri faze. Early, mid, i late game (dooh). Early game se fino deli na laning i ganking fazu, a posle toga se lagano vrši tranzicija u mid game i pushing fazu kada kreću bitnije timske bitke da se odigravaju i naravno posle late game gde je većina bitaka 5v5 i kada se odlučuje partija. Tranzicija između faza nije čvrsta, mada ima nekih jasnih razlika. Laning faza je dok se heroji biju isključivo u svojoj stazi i trude se da dobiju nivoe i osnovne predmete. Ganking faza kreće otprilike nakon prvog ubistva (što u nekim situacijama može biti u prvom minutu partije!). Neki heroji imaju ključne skillove za disable, pa mogu da ućare koje ubistvo za svoj tim. Mid game, počinje kada padne prvi toranj. Nakon pada prvog tornja otvara se dobar deo mape za ganking i timske borbe koje se mogu odigrati u tom prostoru. Late game počinje otprilike kada većina heroja ima svoje core iteme, i carry ima barem neki od jakih dps itema.

        Drugi deo ovog posta ću posvetiti sastavu tima, i rasporedom na mapi. Što se sastava tima tiče, najbitnija stvar: tim NE SME imati više od jednog hard carry heroja. Može carry i semi-carry u nekim situacijama, ali dva carry nikako. Pretpostavimo da su igrači u obe ekipe istih igračkih veština. Ako jedna ekipa izabere, na primer, voida i anti magea, a druga dobro izabere, prva ekipa gubi sigurno. Morate shvatiti da partija traje ograničeno vreme. Za to ograničeno vreme se spawnuje ograničen broj kripova, što znači ograničena količina para može da se uzme. Carry heroj je zavistan od tih para. Što više carry heroja u ekipi, znači da oni te ograničene pare dele među sobom, ili će jedan da uzme sve, a drugi će da bude onda potpuno beskoristan za ekipu.

         Pre nego što nastavim dalje sa ovom pričom, da kažem par velikih "nono" stvari. Prva je izbor predmeta na početku partije. Nikako, ali NIKAKO ne smete početi partiju sa bočicom ili sa čizmama. Ovo je potpuni promašaj, jer iako su značajni predmeti, u startu su potpuno beskorisni. U startu vam trebaju statsi i neka regeneracija. Statsi vam trebaju da povećate mogućnost za last hitting kripova i da povećate preživljivost u svojoj stazi, a regeneracija je jasno zašto  - da ne morate da se vraćate kući kada vas malo napadaju u stazi, jer tu gubite mnogo, posebno u startu partije. Svaki povratak kući vas košta najmanje jednog nivoa, ako ne i više! I sada zamislite srednju stazu, jedan heroj krenuo sa bočicom, a drugi sa grančicama. Ovaj sa grančicama na primer pravi 11 štete, a ovaj sa bočicama pravi 9 štete (jer nema statse). Bore se za last hit/deny. Krip koji padne na 10hp će uvek biti "plen" ovoga sa grančicama. Jer da bi ga last hit/deny ovaj sa bočicom mora dva puta da ga udari, dok je ovom drugom dovoljno jednom. I to pomnoži sa 4 u svakom talasu (jer ima 4 kripa), i onda to pomnoži sa količinom para koju kripovi daju kada se "last hituju"... Dalje, ovaj sa grančicama može da smara ovog sa bočicom, i ovaj kada potroši punjenja bočice ili mora da se vrati kući (gde gubi nivo, a verovatno i dva u srednjoj stazi), ili mora da cima kurira da mu nosi bočicu tamo-amo gde opet gubi vreme, a dok se kurir šeta on mora da stoji negde sa strane i gubi last hitove/xp, zato što ima malo hp, i protivnik može da ga dokrajči. Jedina šansa su mu rune, koje se pojavljuju na dva minuta i ima 50% šanse da je uzme, a u nekim situacijama i manje u zavisnosti od toga ko mu je protivnik. Ista priča i sa čizmama, mada čizme i mogu da opravdam ako je neko "random" izabrao heroja pa je dobio ekstra 200 zlata u startu. Onda može da uzme i čizme i statse, ali čak i tada ne bih preporučio. 

       Sledeća nono stvar je kupovina bracera/null talismana/wrait band u startu. Jeste, trebaju vam statsi, i ovi predmeti daju baš to, ali stvar je u tome što ovi predmeti imaju recept koji košta 200 i to je traćenje para. Ovi predmeti služe da uštede prostor u inventaru, a u startu nemate dovoljno para da popunite inventar, tako da je bolje da uzmete tipa slippers, i grančice, i posle kada ponestane prostora da završite wrait band, nego da ga odmah u startu uzimate. Više dobijate statsa ako uzmete grančicu više ili nešto slčno. U startu svaki stats poen mnogo znači za last hit/deny. Opet, mogao bih da opravdam ovo u slučaju da ste dobili heroja na random, jer dobijete tih 200 zlata više, ali bolje kupite kurira za te pare, nego što ćete ovo uraditi. Bićete korisniji za tim. Naravno carry heroj ne kupuje kurira, nikada!

        Dalje, u ime Deda Mraza, nemojte tući kripove u stazi, osim za last hit/deny. Nikako nikako nikako, ne znam koliko ovo treba da naglasim. U ranoj fazi borbe, što se bliže svom tornju borite to bolje. Manje mogućnosti da vas gankuju, protivniku otežavate last hit/deny i time mu ograničavate priliv para i xp, i naravno pravite prostor da vi gankujete protivnika. Kripove bijete samo u slučaju kada želite da forsirate tu liniju, i da srušite toranj (pushing faza). Ovo ne može da se uradi early game. Mislim, teoretski može, stavite 5 heroja u jednu stazu i srušićete toranj jako brzo, ali onda 5 heroja dele zlato i xp iz jedne staze, pa će svi oni biti na nivou 1 jaaaako dugo. 

        E sada, malo o rasporedu na mapi. Šta smo ono beše rekli, carry heroj mora imati nivoe i pare? Da, te carry heroj ili igra sam stazu i ne deli xp i zlato ni sa kime, ili, ako je ranjiv, igra support sa njim koji ga bejbisituje. Deli xp sa njim, ali lakše dolazi do para. Support heroj ne pipa protivničke kripove. Support samo radi deny sopstvenih kripova, smara protivnike i održava carry heroja u životu. Omogućava mu farm. Pretpostavimo da smo na Radiant strani (i od sada ću govoriti iz njihove perspektive). Po meni, ovako bi trebalo da se rasporedi ekipa. Carry heroj, ako je ranged, ide sam u gornju stazu. Ako je melee, ide ranged support sa njim. Jedan ide na sredinu. Dvojica idu u donju stazu (po mogućstvu jedan melee i jedan ranged, mada ne mora, to zavisi i od protivnika u toj stazi) i rade pulling kripova uskraćujući protivnicima u toj stazi pare i xp, i peti heroj ide u džunglu. E sada, ovaj peti heroj može biti hard carry (life stealer ili likantrop), u tom slučaju ekipa treba da ima semi-carry heroja. Mirana ili Slardar su super za tu ulogu. Super je fora ako support heroj ide u šumu, na primer Enchantress ili Chen su super, jer onda će uvek imati pare za iteme koji trebaju timu (kurir, wardovi itd) i neće "otimati" ostatku svog tima lovu iz staze. Enigma je super za šumu takođe, jer može dosta brzo da nafarma blink dagger koji mu je ključan da baci dobar ulti kasnije u timskim borbama. Zamislimo ovakvu ekipu. Drow, Invoker, Enchantress, Tidehunter i Leshrac. Drow ide sama u gornju stazu, invoker sam na sredinu, Enchantress  u šumu i Tide i Leshrac u donju stazu. Zadatak Drowa je samo da farma što više i da ne strada. Ne treba da brine o deny, nema potrebe. Ako je baš dobar igrač može, ali ne mora. Invoker isto, farma, i kontroliše rune (kupuje bočicu pre čizama!). Enchantress farma u džungli i eventualno radi pull, mada to može i Leshrac da radi. Tide farma donju stazu, jer njemu trebaju malo statsi i trebaju mu arcane boots. Enchantress kupuje kurira i wardove. Dire tim je ravnomerno rasporedio svoj tim (2 gore, 2 dole, 1 sredina). Oni će, hteli ne hteli, forsirati gornju liniju, što omogućava Drow da se uvek bori oko svog tornja i bude poprilično bezbedna. Loša strana toga je to što će taj toranj dosta štete da pretrpi jako brzo. Invoker će držati svoju liniju egal sa protivnikom, a donja staza će biti bliže Radiant tornju jer Leshrac radi pulling. E sada, ukoliko dire radi pulling u gornjoj stazi, invoker ide gore da prekida to (dok proverava gornju runu na primer), opet povlačeći dire kripove bliže radiant tornju. U jednom momentu će Dire osetiti prednost u gornjoj stazi i pokušaće jače da forsira (da li dovođenjem heroja sa sredine tu, ili namernom tučom/nukovanjem kripova). Tada Radiant može da se iživljava u donjoj stazi bukvalno. Enchantress može da pokupi kentaura iz šume, i može vezati stunnove (sa Leshracom), i čak, ako dođe invoker napraviti situaciju 4v2. Gornji Radiant toranj pada Drow se povlači, ali po cenu dva izgubljena heroja u donjoj stazi, i vrlo brzo pada i donji Dire toranj. Ovime je early game, i laning faza završena. Radiant prelazi u napad, sve vreme ima dobro postavljene wardove pa invoker kontroliše obe rune, plus je ekipa u donjoj stazi imuna na gank. Još jedan toranj na dire strani pada sigurno (najverovatnije mid, ili čak drugi u donjoj stazi). Kakva je situacija: Drow, Invoker i Enchantress i jedan heroj iz protivničke ekipe (onaj koji je bio na sredini) su egal sa protivnicima po farmu i xp. Tide i Leshrac su egal u parama i xp sa ostala 4 dire heroja. Radiant je u značajnoj prednosti. I dalje ostatak partije zavisi od timskih bitaka. Naravno, ovo je samo jedan od moguićih scenarija, ali ako se odigra kako treba veoma verovatan.

         Eto, toliko od mene za sada, mislim da sam pokrio one osnovne stvari sa sve primerom. Prihvatam kritike i predloge :)

Nekada sam bio gejmer, a onda sam dobio strelu u koleno

        Pozdrav svima! Kao što vidite ne samo da imamo novi blogopost već i ceo novi blog, hel jea! Odlučio sam da teme o gejmingu izdvojim u poseban blog, i da ga ne mešam sa onim "političkim" jer nekako dosta mračnih tema se tamo provlači i onda uglavim neku temu o nekim veselim stvarima kao što je gejming i onda prosto imam osećaj da joj nije tu mesto... Sa druge strane imam jednu ludu ideju za "onaj" blog, ali neću još ništa da otkrivam jer je sve još uvek u "fazi izrade". Strpite se malo, biće to super (u je ovo pričam kao da imam dve hiljade čitalaca, a ne jedva dve stotine :D )

        Tema koja mi je pala na pamed danas je nešto slično jednoj od prvih gaming tema na onom blogu gde sam naveo svojih top 10 igara ikada. Ta lista se manje-više nije promenila, ali se promenilo moje shvatanje igranja uopšte. Obzirom da sve manje i manje vremena imam za igranje, mada i dalje posvećujem poprilično istog igranju, moram daleko više da biram šta i kako ću igrati (ako ću uopšte).

       Ovaj blogopost je namenjen igrama koje sam igrao u poslednjih par godina i koje su na mene ostavile jak utisak. Pričaću malo o njima, i šta je to što me je oduševilo dovoljno da pišem o tome. Pre svega moram da napomenem da u poslednje vreme (3-4 godine recimo) jedino igranje koje upražnjavam je zapravo multiplayer igranje. Zabava samo sa računarom je odavno prestala da mi bude zanimljiva, prosto sam prerastao to, i sada mi igrice imaju draž jedino ako ih igram sa (ili protiv) živim stvorovima. U tom momentu samo igranje dobija neki takmičarski duh, a ta želja za dokazivanjem i takmičenjem je veoma jaka kod mene i mislim da je zapravo to ono što me drži da i dan-danas, kao mator konj skoro svakog dana posvetim u proseku oko dva sata igranju... Nije to malo!

        Nego, bez daljeg okolišanja krećem sa prvom igrom iz današnje teme:

       
        Da, Guild Wars je u pitanju. Igrica koja mi je zaista oduzela sate i sate i sate i sate.... I posebno mi je draga zato što je to moj prvi (i jedini) MMO naslov koji sam igrao. Sam koncept igre me je oduševio, jer ostavlja igraču mogućnost da sam izabere svoj tempo i način igranja. Ko hoće da grinda za parama, skupim predmetima i titulama - može da to radi. Ko hoće da bude casual igrač i da se igra povremeno sa društvom, može i to bez problema. Igra me je oduševila jer se u samoj igri zapravo najviše vrednuje veština igrača, a ne predmeti koje poseduješ. Vrlo brzo u igri dođeš do najjačih predmeta za svoju klasu (po statsima), i od tog momenta sve zavisi isključivo od tebe, a ne od toga šta imaš u posedu. Za igrače koji vole kooperativnu stranu igre (PvE), tu su razni dungeoni i speedclear varijante koje uz dobar teamspeak kanal mogu biti zaista uživanje za igranje. Za casual igrače du su dugačke i obimne kampanje, koje je opet moguće i skratiti ako vam se žuri da otključate neku oblast sa nekim od heroja... Što se PvP dela tiče, igra ima zaista fantastičan kompetetivan koncept. Postoje različite vrste bitaka, tako da ima za svakog po nešto. Jedino što je loše, ali to je problem u svakoj PvP timskoj igrici jeste što se vremenom pojavi sindrom elitizma, pa onda ako niste visoko rangirani u nekom segmentu igre jako je teško da nađete ekipu za igranje (niko neće da vas primi), i onda upadate u začarani krug. Ne možete da nađete ekipu jer niko neće da vas primi bez ranka, a ne možete da steknete rank jer ne igrate, a ne igrate jer ne možete da nađete ekipu jer niko neće da vas primi.... A visoko rankirane ekipe prosto gaze sve one iole slabije organizovane. Jedino gde je postojao dobar (koliko toliko) matchmaker su bile GvG (guild versus guild) bitke, ali na žalost nikada nisam bio duže vreme u GvG orijentisanoj gildi, te sam odigrao svega 10ak ovih mečeva. Veoma je zanimljivo, ali bez uigrane ekipe si samo topovsko meso, ništa više.

       Ova igra je i dalje veoma aktivna, mada mi se čini da umire polako. A kako i ne bi nakon toliko godina (6 ili 7 ako se ne varam). Kreatori igre su se nadali da će napraviti dobru igru, i prodati oko milion kopija iste... prodali su preko 6 miliona! Trenutno se pravi drugi deo Guild Warsa, i jedva čekam da se isti pojavi. Prema nekim pričama i pričicama, kraj juna meseca je otprilike kako mnogi ciljaju da će izaći, mada ja lično čisto sumnjam jer to je leto i to je najgori period za izlaženje neke igre. Mnogo se plašim da će se igra pojaviti na tržištu tek na jesen ove godine, ili pak pred kraj godine. Pojavljivanje početkom leta bi moglo žešće da utiče na hype oko igre, jer to nije period kada se kupuju igrice, već kada se kupuju aranžmani za letovanje. Nadam se da nisam u pravu.

        Starcraft 2 je igra na koju se čeka ja mislim duže od 10 godina (dobro ne baš, ali prošlo je 12 godina od izlaska prvog do izlaska drugog dela). Igra koja se našla na drugom mestu moje liste večitih. Igra koja ima najbolji 1v1 multiplayer ikada napravljen. Igra koja je među najprofitabilnijim esportovima za profesionalne igrače, kao i jedan od najgledanijih esportova. Ova igra ima mnogo "naj" epiteta, a kako i ne bi? Zaista je fantastična. Sada treba da vam pričam šta me je to oduševilo kod ove igre, ali ne znam odakle da počnem. Mislim da u proteklih 5 godina ni jedna igrica koju sam igrao nije ostavila ni približno toliko jak utisak na mene kao ova. Sama kampanja je prelaka i možda malo bljutava, ali cela priča je manje-više očekivana. Igru nisam kupio radi kampanje da budem iskren :). Zbog SC2 sam počeo ozbiljnije da pratim esport scenu, i da igrice posmatram na malo drugačiji način. Kada sam kupio igru, bacio sam se baš u ozbiljnije igranje i jako brzo sam napredovao, jer sam baš dosta vremena posvetio igranju. A onda je došao period ispita i nedostatka vremena, i napravio sam pauzu od jedno 2-3 meseca, pa sam se vratio u igru. Neverovatno kako su me gazili igrači ranga daleko nižeg od mene. Oni su napredovali, ja nisam. Pošto je igra relativno nova, gornji prag veštine ni približno nije postignut, i igrači globalno napreduju veoma brzo. Problem je u tome što, ako ne igraš redovno i ne napreduješ istim tempom kao i ostali igrači - zapravo nazaduješ. Zbog toga sam (za sada) i odustao od igranja SC2. Jednostavno nemam vremena da se takmičim sa nekim klincima koji spavaju na Battle.net-u :). Najozbiljnije što se tiče posvećenosti igranju ove igre je bio turnir u Novom Sadu na kome sam učestvovao i stigao do četvrt finala (od 30ak učesnika ja mislim), što je bio veoma dobar rezultat obzirom na to kakva je konkurencija bila. Bilo je dosta zaista profesionalnih igrača na tom turniru, kao i Beastyqt koji je među boljima u Evropi!

         Wings of Liberty je inače samo prvi "deo" SC2, i on je okrenut ka terranskoj rasi. Očekuju se još dve ekspanzije igre, okrenutu svakoj od preostalih rasa (Zerg i Protoss) i svaka će doneti promene u mehanici igre, nove jedinice itd. Prva od dve ekspanzije se očekuje veoma uskoro, ali kada - nemam pojma. Nisam pratio vesti duže vreme iskreno.

         Skyrim je single player igra koja se našla na ovom spisku, ali ne kao igra koja me je oduševila, već naprotiv! Igra koja me je duboko razočarala! Toliko je bilo priče o istoj, toliko dugo najavljivana, toliko oduševljenja od igrača širom sveta od početka igranja (među kojima sam bio i ja)... i onda, puf! Ništa, sve je splasnulo kao balon veoma brzo. I baš iz Skyrima je ova pošalica sa naslova teme. Verovatno znate već priču, ali ako slučajno ne znate, potražite na YouTube "arrow to the knee" i pogledajte neke od snimaka, smejaćete se.
        Tehnički, igra je fantastična! Grafika fenomenalna, mogućnosti ogromne, Skyrim svet je enorman i ono sve što može da se istraži je baš baš veliko, ALI... igra ima dosta velikih "ali" problema. Recimo Skyrim je jedna od prvih igara u kojoj možete da se makljate sa zmajevima, i da to zaista liči kao na pravo makljanje sa zmajevima. Ali onda dođete u situaciju da vam se svako malo pojavljuju zmajevi, i da ih ubijate levom rukom dok desnom listate novine i čitate iste. Posle par borbi, postaju veoma predvidivi. Često se pojavljuju kada ih najmanje želite, u smislu trčite da završite neki quest, idete do određene lokacije na mapi, i ono niotkuda zmaj vas napadne.. ma daaaaaaaaaj... Veštačka inteligencija je idiotizam u igri. Pogledajte samo ovaj snimak :

 

        Takvih i sličnih nebuloza u igrici ima do besvesti. Takođe, dizajneri su pljunuli u lice svim PC igračima sa debilnim meniem koji je napravljen za konzole. I prava je muka manipulisati stvarima u inventaru, birati oružje, oklope magije... Interfejs je užas! Praviti RPG igru za konzole je zaista vređanje ljudske inteligencije. Takođe mi se desilo recimo da sam kao nagradu za neki quest dobio konja koji je neuništiv. Sve je to ok, ali kada god uđem u neku borbu na otvorenom, svi protivnici prvo napadaju prokletog konja (pa i zmajevi). I onda dok oni lepo tuku konja (koji je neuništiv) ja pobijem sve protivnike bez da me iko i pogleda dok ih mlatim. A što je najgore, konja ne možeš da se otarasiš nikako! Ne možeš da ga prodaš, ne možeš da ga ubiješ, prati te kao verno pseto. Ovde sam uradio uninstall. Džabe ti najlepši i najveći virtuelni svet ikada napravljen, kada ga napraviš sa nula logike. Zdravo, doviđenja.

        Sledeća igra me je držala jako kratko. Možda 2-3 nedelje svega, ali bilo je zanimljivo. Sakupiš se sa još 3 drugara i tamaniš zombije :) . Postoje različiti nivoi težine, i neki su zaista izazov! Igra nije ni malo laka, ali joj fali element horora kome sam se nadao. Opet, za razbibrigu je zaista super, pa je zaslužila mesto ovde, mada veoma kratak pasus će dobiti. :)

        Igra koju sam ranije daaaavno baš dosta igrao, pre neki dan sam prvi put pokušao multiplayer da je igram. Verovali ili ne zaista je zanimljiva. Posebna prednost je to što je igra veoma slow-paced, pa možeš da radiš nešto drugo, da ćaskaš sa drugarom dok igraš ovo. A opet, igra je veoma kompleksna pa su mogućnosti neograničene, i igra ima ogroman replay vrednost. Dosta dobro za opuštanje u sitne sate, nakon napornog dana i pred spavanje. Topla preporuka da probate ovo sa nekim da otpikate, vrlo lako se namešta multiplayer i radi (skoro) savršeno.

    DoTA i DoTA2, igre koje najviše igram u poslednje vreme. Ozbiljnije me je društvo uvuklo u Dotu pre možda 2-3 meseca, i onda sam se posebno zarazio kada sam dobio beta ključ za Dotu 2. Dota je isto jedan veoma razvijen esport, i jedan od zanimljivijih za praćenje. Već sam pisao dosta o ovoj igri, tako da se ne bih zadržavao na detaljima, ali ono što me je zaista oduševilo kod ove igre jeste ta raznovrsnost koju igra nudi, iako se uvek igra na jednoj te istoj mapi. Prosto paradoksalno, ali tako je. Stvar je u tome što je igra dosta kompleksna, i nudi ogromne mogućnosti izbora u svakom smislu. Od izbora heroja, do rasporeda istih na mapi, do kombinacija saveznika i protivnika pa onda skill buildova, item buildova i naravno veštine samih igrača. Rekao sam na prošlom blogopostu, ponavljam ovde, dve ekipe (sličnih veština) da odigraju dva meča pa čak i da izaberu identične heroje u oba, mečevi će verovatno biti veoma veoma različiti jedan od drugog. Ta raznovrsnost i ogromna mogućnost izbora je ono što ovoj igri daje neograničeni replay value, a ako imaš iole organizovan tim onda postaje prava zabava, gde jedna partija može da traje preko sat vremena i da se do samog kraja ne zna ko pobeđuje. Ali čak i ako nemaš ekipu, pub partije isto mogu biti veoma zanimljive ako su iole guste, tj. ako jedan tim ne dominira.

        Eto toliko za danas. Moguće je da ću blog delimično posvetiti samoj Doti2 sa opisima heroja, zanimljivim strategijama itd. Definitivno neću sada praviti neke "vodiče" šta i kako, jer toga ima baš dosta na netu, već ću možda postaviti neke svoje zanimljive poteze, alternativne strategije i slično. Preporučujem svima koje iole zanimaju RPG i strateške igre da probaju dotu/dotu2 ako nisu do sada. Igra je veoma veoma zarazna!